Гледишта

Pečujlić daje i kritički prikaz funkoionalističke varijante teorije socijalne stratifikacije. 0 toj teoriji su kod nas izražena dva gledista. Vojin Milić 1 Mihailo Popović su je prihvatili. 2 ) Drugi pisci su je u potpunosti odbacili (Ante Fiamengo i Jože Goričar). 3 ) Pečujlić je izbegao ove krajnosti i niti je u potpunosti odbacio tu teoiiju niti ju je nekritički prihvatio. Medu njenim prihvatljivim elementima on pominje: - isticanje nekih oblika grupisanja koje je marksistička teorija zanemaiila (profesionalno, statusno grupisanje kasnije Pečujlić određuje odnose izmedu tih struktura); razvitak tehničkog postupka za empirijsko istraživanje malih zajednica. Ali, po autorovom mišljenju, fimkcionalistička teorija socijalne stratifikacije u osnovi sadrži neke nepriivatljive elemente: prikaz dmštva kao beskonfliktne, harmonične zajednice, nosioci dmštvene dinamike su devijantni pojedinci. I pored pomenutih nedostataka Pečujlićev prikaz teorija je vrlo značajan, pre svega zbog sirokog poznavanja tih teorija, a naročito zbog kritičke analize teorije Maxa Webera i funkcionalističke teorije socijalne stratifikacije. Posle toga on prelazi na teorijsko određivanje pojma društvene klase. U našoj marksistdčkoj socio: loško] literaturi nije bilo pokušaja da se dopuni ili preva: ; zide poznata Lenjinova defit nicija pojma klase. Ta defini> cija se sastoji od četiri elemej nta, ali se oni svi zadržavaju

2 ) Vojin Miliđ: Jedan pojmovno-hipot tetički okvir za proućavanje drultvene ä strukture, ..Sodologija'’, br, 2, 1960; A Mihajlo Popovič: Jedan teorijsko hipotetički okvir za proučavanje strati-1 fikacione strukture socijalističkog o društva, ..Sociologija", br. I—2, 1966. 6 3 ) Ante Fiamengo: Osnovi opće socio r ologije, Zagreb 1967, str. 7W—2W i t Jože Goričar; Sociologija, „Rad”. Beo ograd, 1965, str. 116—U8.

na ekonomskoj sferi, ndvou konstituisanja društvene klase. Pečuilić, rezimirajući svoja razmatranja, d o p u n j u j e Lenjinovu definic i j u. Te dopune nisu novi, originalni elemenli u marksističkoj teoriji. Sve ih možemo naći, bar u klici, već i u samog Marxa. Značajno je medutim to što je Pečujlić prvi pisac koje je sve te elemente sistemskd zaokružio u jednoj teorijskoj sociološkoj definiciji pojma društvene klase. Prema njegovoj definiciji, klase nisu samo ekonomske grupe, kao što proizlazi iz Lenjinove defimoije, već su i osnovni subjekti političke i idejne stmkture i nosioci društvene dinamike. Na taj način se pojam klase pojavljuje kao kategorija koja povezuje sve osnovne delove društvene strukture, i u tom smislu može taj pojam poslužiti kao ključno teorijsko i metodološko sredstvo za analizu te strukture i njenog rajvoja, upravo povezujući strukturu i razvoj. S druge strane, velik je značaj stava da se klase zakonito strukturišu. Mada je Marx u konkretnim istorijskim analizama čak objašnjavao pojedine dogadaje odnoskna unutar tih struktura, pojam unutarklasne strukture je ostao zanemaren u shematizacijama njegove misli. Poznavanje kategorije unutarklasne strukture naročito je važno za objašnjenje društvene strukture savremenih visokorazvijenih kapitalistdčkih društava, gde se klasna podela sakriva iza podele na slojeve. U delu knjige o savremenom kapitalizmu Pečujlić primes njuje interdisoiplinami metodološki pristup: analizu promena započinje razmatranjem evolucdje svojinskog prava. Kasnije istražuje koji se to društveni procesi kriju iza promena formi svojinskog prava. Poseban odeljak on posvećuje novim dru&tvenim grupama koje se pojavljuju u tim uslovima.

495