Гледишта

Ali najveći značaj Pečujlićevog dela leži u tome što je to u nas prvo teorijsko delo koje se bavi proučavanjem savremenih konkretnih društvenih sistema, i to primenom metoda uzimanja pojma klase (koji potpunije marksdstički definiše) kao metodološkog sredstva za analizu društvenih sistema.

sergej flere

joahim riter

HEGEL I FRANCUSKA REVOLUCIJA

veselin masleša, Sarajevo, 1967. Mišljenje da je Hegel filozof pmske reakcije na francusku revoluciju bilo je oficijelno u doba staljinizma. Takav loš glas doprineo je, pored ostalog, da njegova filozofija bude potisnuta i zaboravljena. Pa ipak, pitanje o konzervativnom ili revolucionamom karakteru Hegelove filozofije dini se znadajnijim nego što bi se to na prvi pogled moglo pretpostaviti. Ved 1857. godine Rudolf Hajm, u svojim predavanjima o Hegelu i nj ego vom vremenu optužio je ovoga da je kao „filozofski diktator Nemadke pretvorio filozofiju u znanstveno prebivalište duha pmske reakcije”. Glavne argumente zaovu tezu nalazio je u Hegelovoj filozofiji u kojoj je država obogotvorena i suprotstavljena slobodi individuuma, a sve što je umno proglašeno je stvarnim i sve što je stvarno proglašeno je umnim. Bez obzira na to što ni Hajm ni pruski vlastodršci nisu shvatili

panlogističku tezu onako kako treba, jer Hegel pravi razliku između kategorije stvamosti i kategorije egzistencije, ostaje činjenica da se ona mogla protumačdti i kao apologija postojeće stvamosti. Nasuprot proširenom mišljenju da je Hegel bio pruski državni filozof i da je njegova filozofija u osnovi reakcionarna, J. Riter, u svojoj knjizi „Hegel i francuska revolucija , zastupa tezu da je Hegel od tibingenškog periods pa do svoje smrti bio filozof revolucije. Pre nego što se upustimo u diskusiju koliko je Riter u pravu, izložićemo sadrzaj ove teze. Prema Riteru francuska revolucija je događaj od presudnog značaja za karakter Hegelove filozofi je i ~nema ni jedne dmge filozofije koja je toliko i sve do svojih najdubljih pobuda filozofija revolucije kao š,to je Hegelova” (str. 13). Kakav je Hegelov odnos prema francuskoj revoluciji? Hegel je njome bio duboko oduševljen i video je u njoj doaz »iščezava nimbus oko glavešina ugnjetača i bogova zemlje . Pošto ona za njega nije ništa drugo nego jedna etapa u grandioznom hodu „svetskog duha”, filozofiia dobija zadatak da je osvetli i objasni. Svetsko istorijski značaj francuske revolucije leži u tome što je ona postavila, mada ne i rešila, problem političkog ostvaren ja slobode koju je ona u „droits de I’homme et de citoyen” proglasila prirodnim pravom čoveka. Njena istorijska nužnost sastojala se od protivrečnosti, razvijenog osedanja slobode naspram vladajudih „starih institucija” (str. 15). Ono što su rušili prosvetiteljski filozofi i Robespjer, Danton, Mara i drugi bilo je nesupstanoijalno i u sebi već mševina. Ideja slobode je temelj na kome se zasnivala francuska revolucija pa filozofija, pošto je teorija svoga vremena, mora da je objasni. Na pitanje šta je sloboda Hegel odgovara polazedi od koncepoije da je svetska istorija stalno napredovanje u svesti o slobodi. Sloboda je stvaralački princip istorije, ali da bi to bila, mora biti slobo-

497