Гледишта

upravljačke prakse od onoga što še u savrcmenorn svetu uopšte događa na gotovo zakonomeran način. Uostalom, u svom večitom prestrojavanju ta samoupravljačka praksa još nije ni uspela da afirmiše jednu sasvim stabilnu ekonomsko-političku koncepciju i da zasnuje objektivne pretpostavke njene realizacije, tako da svako kritičko uopštavanje u rečenom smislu, stalno lebdi u opasnosti da jiesvesno postane ideologizirana nepotpunost svoje vrste. Radikalna bojazan, međutim, počinje tamo gde se samoupravljačka ekonomsko-politička inicijativa i odluka nužno uključuju u logiku svetskog ekonomsko-političkog saobraćaja i gde se neposredni ekonomski ciljevi proizvođača zadovoljavaju po merilima svetskog ekonomskog uspeha. Ekonomska efikasnost jeste „vjeruju” savremenog sveta i ona se zasniva na visokorazvijenim, automatizo vanim proizvodnim snagama, kao i na maksimalno racionalnom tehnološkom i ekonomskom saobraćaju. Nosilac ovog tehničkog racionalizma jeste tehnička i ekonomsko-politička birokratija. Jugoslovensko društvo je, bez sumnje, organski segment u ovom svetskom ekonomsko-političkom saobraćaju, a u tom saobraćaju se može učestvovati alpari i opstati kao slobodan činilac u njemu jedino pod uslovom da se brzim razvojem i modernizacijom proizvodnih snaga stvore objektivne pretpostavke opstanka na vlastitim nogama. Aktuelna i ne slućajna politička deviza našeg savremenog društva, „uključiti se u svetsko tržište i poslovati na svetskom ekonomskom nivou”, na svojevrstan način odražava ovo čudesno, postvareno i postvarujuće ekonomsko jedinstvo sveta čiji antropološki rezultat Marksova vizija toka i svrhe istorijskih zbivanja nije mogla da pretpostavi. Ko je, međutim, prvonaznačeni nosilac ispunjenja ovog odlučnog zahteva za ravnopravnim uključenjem u svetski ekonomsko-politički život? Teško je pretpostaviti realnijeg nosioca tog procesa nego što je tehnička i ekonomsko-politička birokratija, kojoj je, uostalom, ova ideologija ekonomsko-političke efikasnosti kao poslednje svrhe upravo imanentna. Tako su se i na terenu jednog ambicioznog sistema samoupravljanja proletarijat i birokratija savremenog tipa našli pred jednim bitno istovetnim zadatkom; razviti brzo i bezuslovno proizvodne snage, mada ne i sa istovetnom svrhom, s obzirom na nesvršeni zadatak proletarijata u istorijskom smislu. Ali čiji će neposredni životni interesi biti podređeni i žrtvovani ostvarenju ovog cilja, to je pitanje koje svakodnevno razrešava i koje će sve češće razrešavati savremena jugoslovenska samoupravljačka praksa. 529

DILEMB PROLETERSKOG KONSTITUISANJA VLASTI