Гледишта

setljivost; VIKTOR KONJAR: Posianička pitanja ■— kuda s njima? V. M.: Neshvatanje ili podmetanje; F. Š.: Poverenja i kazne; B. M.: Ko će koga? FR. DRENOVEC: Još: ćutanje je zlato; LEV MODIC: Bez družine; Citatolog: Cvetober; LELIO BASSO: Genocid i politička pozadina agresije; MARKO KERSEVAN; Religija i savremeni čovek (V. Sruk); ĆAZIM SADIKOVIC; Teorija vlasti u socijalizmu (A. Žun); Z. R.; Za kritički dijalog. Beleške o stranim časopisima; Bibliografija knjiga i članaka. MITJA RIBICIĆ: Federalizam danas. ~Na početku treba reći: Raspravljanje i razmišljanje o reformi jugoslovenske federacije naroda ne znači pridavanje druge vrednosti tekovinama socijalističke revolucije, već njeno najprirodnije nastavljanje u novim okolnostima, na višem nivou proizvodnih snaga, u produbIjenoj socijalističkoj svesti masa, kao i zahtev razvoja samoupravnih odnosa u jugoslovenskom socijalističkom dmštvu. Mogli bismo kazati još više. Federalna zajednica socijalističkih republika, koja se formirala u borbi za narodno oslobođenje i nov ekonomski i socijalni položaj radnog čoveka, i danas je, posle svog 25-godišnjeg postojanja, posle uspešnog privrednog rasta i izvomog demokratskog razvoja, učvrstila i razvdla avno js k a načela. U novoj revolucionamoj i socijalističkoj državi, čiji su ustavni temelji ostvareni u Jajcu, već su bili prisutni elementi jednog postepenog odurniranja i preobraženja u samoupravnu draštvenu zajednicu radnih Ijudi i naroda. Dalji dmštveni razvoj samoupravljanja dao je novu snagu revolucionarnim izvorima njenog postanka kao čiste sinteze bratstva naroda i jedinstva radnih Ijudi Jugoslavije. Sve što razvijamo dalie, zasnivamo na rođeniu socijalističke zajednice koju su radni Ijudi i narodi, u odbacivaniu starog, nazvali novom Jugoslavijom. Ustavni okviri za federaciju kao zaiednicu slobodnih, ravnopravnih i samostalnih naroda i radnih Ijudi dovoljno su široko idejno

i političko ishodište za progresivni razvoj jugoslovenskog federalizma. U tom okviru moguća su vehka unutrašnja dmštvena pomeranja koja će na širim osnovama, Ijudskim i samoupravnim, omogućiti sve veću ekonomsku i društveno-političku ulogu naroda, organizovanih u socijalističkim republikama i koji će proširiti mogućnosti za međusobnu saradnju i integraciju. Unutar federacije i sa jasnom orijentacijom ka samoupravIjanju i neposrednoj demokratiji jačamo ulogu i samostalnost republika i naroda u übeđenju da takav put jača kohezionu snagu. solidamost i jedinstvo radnih Ijudi u svim delovima i u celokupnoj jugoslovenskoj zajednici.. „ ... S jedne strane, javljaju se tendencije i njihovi branioci koji bi hteli- jugoslovensku višenarodnu. ; zajednicu rascepkati u samostalne države i državice. Naime, jer federacija nije „uspela” i kao odgovor na tvrdoglavo održavanje centralističkih tendencija, da bi za dalje organizovali konfederaciju ili posebno obezbedili republičku državnost pomoću prava veta, pomoću federalne klauzule i sličnih pravnih sredstava. ZamišIjaju slovenačku državu republiku kao birokratsku tvrđavu, a ne kao most i kao otvorenu socijalističku zajednicu koja stvara mogućnosti za neposredno angažovarije i saradnju radnih Ijudi, radnih organizacijri, svih dmštvenih' ćelija, svih' snaga rada i znanja slovenačkog naroda u Jugoslaviji i svetu. Iz perioda etatizma čuvaju prevaziđenu dilemu: mi protiv vas kao da je federacija nekakva supemacionalna tvorevina, a ne socijalistička i samoupravna zaiednica, u kojoj su narodi subjekti i odlučujući stvaraoci napretka i graditelji političkog sistema. Nije teško konstatovati da se nosioci takvih rešenja iako među njima ima i dobronamernih ideja i zamisli, razlikuju od stvamih interesa naroda i radnih Ijudi. Mogli bi im dokazati da neraaju sluha za dmštvene i privredne prilike unutar slovenačkog naroda i za velike promene u Jugo-

695