Гледишта

koncentriše u mkama organa koji je pod neposređnom njenom kontrolom. Ona smatra da je njena kontrola zaista efikasnija od one koja se postiže kroz princip tzv. formalne podele vlasti, gde „nekoliko” vlasti kontrolišu jedna dmgu. Ali je radnička klasa Pariza takođe vrlo dobro shvatila da odnosni opšti okvir nije bio sam za sebe dovoljan da se izbegnu različite opasnosti. Zato se on naslanja razume se, na slobodne izbore, princip opoziva i, na kraju, na princip imperativnog mandata. Ovaj poslednji je polazna tačka nove političke organizacije. Marks se njime oduševljava ne sigumo zbog toga što nije bio svestan da će njegova bukvalna primena voditi paralisanju sistema, nego zbog toga što je njegovu suštinu shvatao kao najčvršću sponu između radničke klase i njenih institucija u kojima su Ijudi u okvim date podele rada zaduženi da raspravljaju i rešavaju o stvarima od javnog značaja. Imperativni mandat je mogao postati jedan racionalan princip samo ukoliko je neposredno stimulirao kretanje inicijativa od delova radničke klase prema radničkoj klasi kao celini kroz njoj odgovome organizacije i institucije radi jedne integrativne pozitivne sinteze na kojoj bi se ostvarivali određeni zadaci i ciljevi. Ne bi se moglo govoriti i o naivnosti radničke klase kada je reč o ograničenju nagrada za vršenje javnih funkcija na nivou radničkih nagrada. U ovoj meri radničke klase Pariske komune bilo je koncentrirano veliko iskustvo političkih borbi u kojima materijalni element nije igrao samo marginalnu ulogu. II Razmotrimo sada karakteristike političke stmkture evropskih socijalističkih zemalja u ovome kontekstu, tražeći i ističući ono što je za njih zajedničko. Verovatno je u ovu svrhu najcelishodnije istraživanje odnosa u trouglu: građanin (koji se u socijalističkim zem Ijama naziva radnim čovekom) skupština vlada. Istraživanje polazi, dakle, od pretpostavke da je socijalistička revolucija ostvarila široke perspektive pune politizacije prvog faktora u gomjem trouglu građanina. Uopšteno govoreći, građanin ima dva načina političke participacije; neposrednu i posrednu. Neposredna participacija ostvamje se kroz sistem neposrednog odlučivanja o stvarima od interesa za njegov život i egzistenciju. Posredna participacija predstavlja sintezu veza između neposrednih političkih zaključaka građanina i političkih zaključaka institucija koje deluju u njegovo ime. Političke institucije koje deluju na različitim nivoima dmštvene organizacije

550

DR SLAVKO MILOSAVLEVSKI