Гледишта

tako da je kapitahsta, koji je plaćao pisce, odlično živeo od izdavanja knjige. Zašto je sada drukčije? To je jedno pitanje. Sigumo da je pri tom reč o privrednom kompleksu, npr., o hartiji, o socijalizaciji štamparija, a time i o poskupljenju štamparskih mašina itd., o svemu što pripada tome. Ipak takvu situaciju, da knjiga ne može sama da se izdržava nije stvorila literatura ni kultura, nego država. To je činjenica. Znam to da autor kome na Zapadu štampaju nekoliko izdanja, za dve godine može postati milioner naravno, ne samo on, već i izdavač.”

RADO JAN: „Još je tu i faktor koji zaboravljamo, a koji je veoma značajan: struktura troškova štampanja i savremena oprema knjige, da o mašinskom parku i ne govorimo, nesrazmemo je skuplja nego, otprilike, pre pedeset godina, kada je Šventner štampao Cankarove tekstove i pri tom za knjigu kao robu potrošio jedva 25% sadašnjih troškova. Sada imamo moderne mašine koje ne podnose mala izdanja, odnosno koje su kod malih izdanja loše iskorišćene. A baš ova njihova neiskorišćenost poskupljuje knjigu koja je u našim prilikama ionako skupa i na području ekonomskih odnosa povećava odstojanje između knjige i čitaoca ... Imamo najmanje tržište knjiga u Evropi, jer naše knjige ne možemo da šaljemo na dmga tržišta. Stoga bismo, pre svega, morali nastojati na većoj potrošnji knjiga, kako bi mašine bile ekonomski iskorišćene. Posledice u stmkturi troškova su jasne: tehničko-komercijalna strana uzima lavlji deo napora pisaca koji danas zarađuju manje od posrednh ka i niza dmgih koji žive uglavnom na račun rada plsaca. Hipertrofija u izdavačkoj de latnosti, dupliranje izdanja, težnja za monopolizmom poskupljuju knjigu i udaljavaju

je od čitaoca. Naravno, ima i drugih razloga koji nisu ništa manje značajni od ovih, a o tome neka govore oni kojih se to neposredno tiče."

FRANCE HOCEVAR: „Nije istina da štamparije treba da žive samo od slovenačkog tržišta. U Mladinskoj knjizi već duže vremena štampa se za inostrano tržište. Godine 1968. planiraju mihon dolara od izvezemh štamparskih usluga. To je u štamparskoj delatnosti veoma značajno, kao i drugde u privredi. Iz usitnjene slovenačke privrede treba da dođemo do većih preduzeća koja će biti specijalizovana za određenu proizvodnju, dakle, za proizvodnju koja neće računati samo na slovenačko, več i na evropsko tržište. Mladinska knjiga štampa danas američke i engleske enciklopedije; to je jedino pravilna orijentacija. To je jedna od veoma značajnih komponenti koje mogu da nas dovedu do boljeg reguhsanja poslova i u izdavačkoj delatnosti.”

JOSIP VIDMAR: ~To je tačno jedino pod jednim uslovom: da naše usluge u inostranstvu ne prodajemo ispod vlastite cene. To je bitno. Ako nije tako, onda drugima pojeftinjujemo knjige, a sebi ih poskupIjujemo. To sam naveo samo kao ilustraciju privrednog pritiska na kuituru. Dmga stvar je, međutim, moralnd pritisak. Pitanje ću okrenuti na glavu. Koja grana u kulturi je najmanje izložena ideološkom ili bilo kakvom pritisku? Sigurno muzika. I gle: muzika je u Sloveniji između svih umetnosti u tom posleratnom vremenu najviše napredovala, kako reproduktivna muzika tako i produkcija; muzika je najnaprednija grana u Sloveniji u posleratnom periodu. Ne stidim se, doduše, ideološkog pritiska, ako se samo pametno sprovodi. Došli smo u ovom dmštvu do socijalizma, njegova ideologija je dijalektički materijalizam. To je sve u najboljem redu. Samo, ova činjenica više ne bi smela da vrši pritisak na unutrašnje

879