Гледишта

e iscrpljuje sve mogućnosti Szvijanja sooijalističke svesti društvene integracije po-ebni su i materijalni stimumsi. Samoupravljanje podrarmeva i pravo raspolaganja iškom vrednosti od strane oih koji taj višak stvaraju. unkcija sindikata je utoliko ažnija što su etatističke druge stare strukture joma sklone zanemarivaju baš neposrednih inte;sa radnika, čije ostvareje, međutim, predstavlja vam faktor u procesu sazrevaja svesti o istorijskim, daleosežnim interesima pro:su koji nije stihijan i autolatski i u ponašanju u drurvenim akcijama. .ealne interese je moguće taaije određivati samo pod usivom da se sindikat razvija mehanizam slobodnog ispoavanja interesa i aspiracija /ih delm 7 a radničke klase, a e samo sindikalnih funkciosra. Nužno je kombinovati obodno i organizovano druveno suočavanje interesa s aženjima naučnih odgovora a konkretna pitanja.”

SOCIJALNA POLITIKA br. 5/1968.

rof. dr BERISLAV ŠEFER: itraživački rad u oblasti žiDtnog standarda. Kontinuim i koordiniran istraždvaćki id u oblasti životnog standaia neophodan je, i on se moi povezivati sa postojećom rvamošču i sa potrebama ko; proizlaze iz ekonomskog i jcijalnog razvoja našeg sis;ma. 0 sada je obavljen istraživaki rad na području životnog :andarda i njegovi rezultati 1 veoma skromni. Rezultati, o sada ostvareni, proizlaze iz licijativa i napora pojedinai. Koordiniranog programa itražavanja nema, nema plairanja istraživanja, sredstava istraživačkih kadrova. U tvari, broj istraživača na oom podračju je vrlo maM. U isokoškolskoj nastavi i u priremi istraživačkog kadra (na ostdiplomskim studijama) laterija ove oblasti, po pravi-

lu, nije zastupljena; u stvari, u nastavnim planovima postoji visoki stepen ignorisanja ove materije. Cesto se problemi toliko pojednostavljuju da se smatra kako ekonomski razvoj automatski rešava sve probleme u oblasti životnog standarda, pa da socijalna politika u našim društveno-ekonomskim uslovima i nema neko posebno značajno mesto. Na drugoj strani, eesto se očituje druga krajnost, koja smatra maltene da osnova rešavanja problema životnog standarda leži, pre svega, u pravednoj i adekvatnoj socijalnoj politici, kojoj treba podređivati ekonomski razvoj, ne videći pri tome da koliko god ekonomski razvoj rađa socijalne probleme, toliko stvara i uslove da se oni rešavaju i prevazilaze. Sve ovo govori u prilog potreba za kontinuiranim i dobro organizovanim istraživačkim radom. Rezultati istraživačkog rada postepeno ali sigurno mogu da nađu adekvatne odgovore na postojeće dileme, da sugerišu pravce za rešavanje postojećih problema, da utiču na smanjenje razlika u gledanjima, da, prema tome, deluju ka integrusanju i same akcije. Istraživački rad u oblasti životnog standarda je široko polje rada na kojem bi mogie naći svoj interes mnogobrojne istraživačke institucije raznog profila. To je područje na kojem treba da sarađuju istraživači raznih profesija: ekonomisti, sociolozi, politikolozi i dr. Upravo radi toga se kadrovska d institucionalna osnova istraživaokog rada ne mogu rešavati samo saformiranjem jedne istraživaoke institucdje za životni standard, mada, naravno, u takvom sklopu ima mesta i taikvoj instituciji. Ali osnovno je da se ostvari programiranje istraživačkog rada, da se obezbede na dugoročnijdm osnovama na bazi programa sredstava, da se na toj osnovi stabilizuju kadrovi koji mogu da se ovim istražavaokim radom bave i da se stvore preduslo-

1265