Гледишта

opravdanog negodovanja i ruge vrste. Mnoga rukovodva smatraju da je članstvo remalo odlučno i aktivno, remalo osetljivo za zbivanja svojoj užoj sredini i premat odlučno u sukobljavanju sa arim i u borbi za afirmisaje novog. eorganizacija Saveza komusta treba, između ostalog, i prebrodi upravo tu dvoj>st, taj jaz između rukovodva i članstva. Trebalo bi da ta otkloni birokratsko-hijeirhijske odnose, stanje u ko,e rekovodstvo, pre svega, sa-0 donosi zaključke, a članvo ih samo sprovodi. Trebabi da ona uvede stalnu deokratsku razmenu misli, da )ezbedi svestrano prisustvomje članstva priiikom forminja stavova na svim nivoia. Stvama avangardnost lači da se svaki komunist, 10 pojedinac, svakog dana, ilanjajući se na svoje znanje, ■ogramsku osnovu Saveza nmmista, na stavove njegoh organizacija i mkovodsta-1 i na uslove sredine u kojoj vi i deluje ■— neprestano boza napredak, za nove odno. Stoga su često neopravda: i neostvarljive one težnje )je žele da svu odgovornost brigu prebace samo na ru>vodstva. Naravno, ne nedoaju ni takvi koji su, ako bino aktivnost merili klasičm merilima, veoma agilni. nogo se sastaju, dogovaraju maštaju. Ali njihov rad ne •đa prave plodove. I u poličkom radu je još premalo isutno saznanje da nije van samo radni napor koji fko doprinosi, nije važno bunje u prsa, tobože, koliko .diš, važni su dmštveni redtati. I nisu retki primeri i rezultati ne odgovaraju sulektivnim naporima i htenjia. Ako je tako, onda verova-0 uzrok takvom stanju tre-1 tražiti, pre svega, u nama imima.” .. Veća javnost rada rukodstava i organizacija Savekomunista značajan je reiltat dosadašnjeg procesa re■ganizacije, To važi za orgazacije i rukovodstva na svim voima i za mnoge faze njiho)g rada. U isto vreme treba >dati da su još prisutne te-

žnje da se značajna pitanja rešavaju u zatvorenim krugovima Ui da se čak sprečavaju diskusije. Što se tiče borbe mišljenja u Savezu komunista i javnosti rada, zapažamo da deo komunista načelno odobrava javnost rada i otvorenu borbu mišljenja i za to se zalaže u svakoj prilici, ali se pri tom boje posledica javnosti rada i borbe mišljenja. Plaše se toga, jer pri tome dolazi i do različnih pogleda, a ako su pri tom u pitanju još i različni pogledi ili nijanse rncđu rukovodećim komunistima, višc su nego zabrinuti. A sadašnje stanje zahteva da svako hrabrije ispoveda svoje stavove i poglede i da se ne plaši eventualnih razlika koje se pri tome mogu pojaviti. Nemoguće je razlike koje se pojavljuju u toku formiranja politike i stavova skrivati u okvire foruma. Nužna je veća personalizacija i individualizacija stavova... Naravno, deo komunista pri tome zbunjeno reaguje, nije naviknut da te razhke prodiru u javnost. Oni hoće i žele samo direktivne stavove i uputstva. I kada govorimo o borbi mišljenja, onda moramo dodati i potrebu da se do kraja sprovede strpljivost i viša kultura političkog rada. Neprihvatljiv je metod bilo kakvih diskvalifikacija ili etiketiranja. Otvoreno suočavanje, borba mišljenja, javno ispovedanje stavova i afirmisanje čoveka radom to jest i mora postati i bitni kriterijum sadašnje i buduće kadrovske politike. Komunisti moraju imati svu mogućnost da prema radu i osnovndm stavovima ocenjuju pojedince i rukovodstva...” „ ... Vredno je pomena ito da se deo naprednog radikalizma pojavljuje unutar redova SK. Opšte uzev, u tome nema ničeg rđavog, ndčeg iznenađujućeg. Istinski revolucionaran avangardizam nikada nije bio u celostd identičan sa svaJdm oblikom revoluoioname organizacije. Rđavo i uznemimjuće bilo bi kada revoluoionarna organizacija, u ovom slučaju Savez komunista, ne bi izgradila most do različnih obMka tog naprednog radikalizma, kada bi ga potcenjivala ili se, čak, ne bi obazirala

1269