Гледишта

čkih nauka zaista predstavlja opasnu pojavu, ali da ni ta redukcija ni opasnosti koje ona donosi nisu rezuitat tehničkog progresa i ne mogu se otkloniti bezuspešnom grmljavinom protiv 'tehničke varvarizacije čovečanstva’. Svaki onaj ko smatra da tehnički progres predstavlja stvami izvor duhovne i moralne varvarizacije taj je osuđen na jalove katastrofične istoriozofije, pre ma kojima Ijudiraa ne preostaje ništa drugo nego da nemoćno očekuju fatalno neizbežne trijumfe varvarstva u svim oblastima života. U stvarnosti međutim, naše uverenje da nisu oruđa izvor Ijudskih nesreća, već da je to način njihovog korišćenja zasnovan na postojećim odnosima kolektivnog života i postojećim ideologijama to uverenje izgleda nam tako očigledno da je skoro sramota ponavljati razloge u njegovu korist. Sa ovog najopštijeg gle dišta nema nikakve bitne razlike između savremenog doba i bilo koje protekle epohe u kojoj se vršio izvestan progres tehničkih nauka, pa razlika između konstrukcije vodonične bombe i pronalaska bamta ima često kvantitativni karakter. Međutim, u ovom pitanju, suštinski specifičan za naše vreme izgleda da nije übrzani tehnički napredak, već da su to tehnokratske iđeologije i doktrine koje s njim posredno stoje u vezi, a koje spadaju u oblast duhome kulture i mogu nasuprot samom razvit-

ku oruđa biti predmet efektivne i efikasne kritike putem intelektualnih i ideoloških sredstava. Prema našem shvatanju, tehnokratske doktrine nisu prosto doktnine koje pozitivno vrednuju tehnički progres, već su to ideologije koje prezentuju svoj tobože neideološki karakter i koje manje ih više izrazito propovedaju da je razvitak tehničkih oruđa sam po sebi sposoban da reši dru-; štvene konflikte i da za društveno rukovođenj e može biti, dovoljno ispravno primenjivanje čisto tehničkih pravila. 0pasnost koju u sebi nose takve doktrine dolazi otuda što one kad se ima u vidu životnost kulta tehnike, kao i svi elementi nepoverenja d razočaranosti prema ideologijama kao takvima mogu računati s tim da budu prihvaćene kao programi koji Ijudima obećavaju društveni život : bez ikakvih ideoloških povezanosti... Bilo kakva lažna svest i bilo koja ideologija suprotna Ijudskim interesima može se primiti među Ijudima sa-t mo u tom slučaju ako se po-c ziva na njihove autentične in-: terese i ako se pothranjuje autentično postojećkn uslovimas Zato je potrebno ponaosob rai'js zmatrati sve uslove koji pogoc duju širenju izvesne ideolonq je, kao i stvarne namere ; stvame interese koji predstav c Ijaju njenu skrivenu inspiratir: vnu moć”.

vera ikonomova

tatjana popo’o