Гледишта

ničko samoupravljanje, pre svega), razvijanje svesti i delatnosti radništva kao revolucionarne klase, njene sposobnosti da ostvaruje svoje perspektivne istorijske ciljeve (interese). Ne zapadajući u krajnost mišljenja koje bi ovaj način vcđenja radničke klase smatralo jedino mogućim u datoj istorijskoj situaciji, i ne pretendujući da su jugoslovenski komunisti ovaj način revciucioname akcije u svemu unapred promlšljeno, dcbro i dosledno sprovodili, ne može se osporiti da je takva revoiuoionarna politika u osnovi odgovarala istorijskoj situaciji radničke klase u relativno nerazvijenom društvu, koje je tek u toku socijalističke revolucije imalo da rešava bitne zadatke društvenog razvoja, inače postignute u kapitalizmu. Da je komunistička avangarda sve svoje snage upotrebila samo za pokretanje privrednog i društvenog razvoja sa onog nivoa na kojem se jugoslovensko društvo nalazilo, i pri tome se starala samo o neposrednim interesima radništva koje na tom razvojnom stepenu društva nije moglo biti radikalno oslobođeno najamnog rada, takva bi politika verovatno zadugo zadržala mnoga državnokapitalistička obeležja sa socijalreformatorskim ruhom (tj. sa poboljšavanjem položaja radničke klase unutar najamnog rada i njegovog odnosa sa ekonomsko-političkim monopolcm). Time bi bio potisnut, zagušen razvoj revolucionarnih svojstava radništva, postignuto njegovo „mirenje”, relativno zadovoljstvo društvenim stanjem koje tek najavljuje njegovo potpuno oslobođenje, vršilo bi se prilagođavanje radničke klase takvom društvenom stanju i umrtvljavala revolucionama energija, samosvojna revolucionarna moć i akcija radništva, što bi sve moglo imati dal ekosežne nepovoljne posledice za dalji tok socijalističke revolucije. D slučaju zapostavljanja ili odlaganja p>erspektivnih revolucionamih ciljeva, i komunistička avangarda bi stalno vršeći patronat prema relativno pasivncm radništvu okoštala u toj ulozi, gubeći revolucioname impulse i veze sa klasom, zapala u jednostrana shvatanja socijahstičkog precbražaja dmštva kao prevashodno tehničkog, privrednog i kultumog razvoja, i u zarobljeništvu relativno konzer- . vativne ideologije i prakse osporila radništvu sposobnost da sopstvenom delatnošću ostvari svoje istorijske ciljeveZanemarujući revolucionarna svojstva klase, komunistička avangarda bi bitno oslabila sopstvena revolucionarna svojstva. Bilo bi to zapadanje i radničke klase i njene avangarde u društveno stanje stvoreno na početku revolucije u zaostalom dmštvu, stanje koje nije moglo biti zaobiđeno, ali koje je trebalo kritički primiti i pripremiti se za njegovo prekoračivanje. A to znači: odmah razvijati njegovu negaciju klice novog, budućeg u celokupnoj društvenoj praksi, da to početno stanje ne bi opredelilo kasniji bitno jednostran, usporen i izopačen tok socijalističkog preobražaja dmštva.

1462

•’RAKOVICA”