Гледишта

Ali, takođe, da je radnička avangarda prenebregla realno stanje društva na početku socijalističke revolucije, i celokupnu politiku usmerila ka pokušaju da se odmah ostvare razvijeni oblici socijalističkog uređenja, u uverenju da se najamno biće tad sasvim nerazvijene radničke klase može namah ukinuti, odnosno da se razvojne faze koje je prošao kapitalizam mogu bez ostatka izbaciti iz istorije i takav bi pokušaj mogao dovesti u pitanje perspektivne ciljeve radništva, čije ostvarivanje, nesumnjivo, zahteva znatno viši nivo opšteg društvenog razvoja, pre svega razvoja radničke klase. Istorija već pruža svedočanstva da takva „ultrarevolucionama” orijentacija takođe zapostavlja saraodelatnost radničke klase i zaustavlja razvoj njenih revolucionamih osobina. Pogled unazad, sa današnjim iskustvom i znanjem, pokazuje da je dvostrana revolucionama akcija bila veliki istorijski manevar u nerazvijenom dmštvu. To predstavlja bitnu odredbu ukupne strategije revolucionarnih snaga u jugoslovenskom društvu, strategije koja nije morala, a možda nije ni mogla, biti unapred u celosti proračunata, već je proizašla iz razvoja celokupne revolucioname prakse, iz sraelih rešenja u kritičnim danima revolucionamog pokreta. Ta strategija danas može biti u celosti osmišljena da bi njome bio opredeljen dalji razvoj jugo slovenskog dmštva. Dve strane revolucionarne akcije bile su izraz konkretne istorijske situacije u datom razdoblju revolucije, situacije koja je sama po sebi krajnje protivrečna (socijalistički preobražaj u slabo razvijenom dmštvu, revolucionisanje relativno nerazvijene radničke klase...). Stoga treba neprestano imati na umu da su iz takvog načina vođenja revolucije proizašle i duboke protivrečnosti unutar radničkog samoupravljanja i u njegovom odnosu sa dmgim sastojcima dmštva. Te protivrečnosti su mogle i mogu dobijati takvu oštrinu da ugroze celokupnu revolucionamu strategiju. Perspektivno revolucionama orijentacija, izražena naročito programom i praktičnom akcijom za radničko samoupravIjanje, doprinela je ne samo razvoju radničke klase i njenih revolucionamih osobina već je značajno uticala i na razvoj odnosa između radničke klase i dmgih dmštvenih grupa, naročito u pogledu dmštveno-ekonomskog, političkog i idejnog približavanja radništvu dmštvenih gmpa koje zasnivaju život i delatnost na dmštvenoj svojini. To pribli.cavanje se zbivalo na različite načine, a svaki od tih načina nema jednaku vrednost za budući tok revolucije. U sklo Pti početnih revolucionamih mera primenjena su, uglavn°m pomoću državne vlasti, mnoga sredstva za delimično pravnog, ekonomskog i socijalnog položaja radmstva sa položajem službenika u državnoj upravi, tehnićke inteligencije i dmgih nemanuelnih radnika u privredi, kao i prosvetnih, naučnih, zdravstvenih i dmgih radnika u đelatnostima koje kapitalistički način proizvodnje i celokupan građanski dmštveni sistem odeljuje od radnićke klase (klase najamnih radnika). Te značajne mere jpak sti imale ograničeno dejstvo, jer nisu mogle ukloniti

1463

D CEMU SU SNAGA I SLABOST SAMOUPRAVLJANJA