Гледишта

materijalne uslove svoje egzistencije, da se pre može govoriti o kulturi kao determinanti strukture i načina funkcionisanja tržišnog mehanizma nego o tržištu kao o nekom osnovnom ili čak jedinom instrumentu kulturnog razvoja. Prihvati li se Baumanov 9 ) stav da se osnovna uloga kuiture svodi, s jedne strane, na strukturiranje i uređivanje ambijenta u kome Ijudi ispoljavaju sve oblike svoga ponašanja, a, s druge strane, na uobličavanje tog ponašanja i njegovo usklađivanje sa okolinom fundamentalni značaj kulture u svim društvenim razvojnim procesima postaje evidentan. Posebno je š značajna ona funkcija kulture koja na nivou privrednih i drugih subjekata obezbeđuje da se određene forme ponašanja sistematski povezuju sa određenim stimulusima; tako ponašanje privrednih subjekata postaje zakonito i predvidivo, tržišna kretanja manje-više pravilno reaguju na određene promene u parametrima, a ceo tržišni mehanizam može da se zajedno sa drugim mehanizmima : iskoristi za realizaciju brojnih društvenih ciljeva. Kultura će moći da ostvari nužan stepen usklađenosti između ponašanja subjekata i ambijenta u kome deluju samo ako bude istinski demokratska, { tj. ako bude jednako dostupna svim gradanima 10 ). ; Pored ekstemih ekonomija, postoje i druge specifičnosti ; kultumih delatnosti koje modifikuju funkcionisanje tržišta i utiču na njegove rezultate. Tu, pre svega, treba pomenuti ekonomiju obima. Poznato je da je u mnogim kultumim delatnostima odnos fiksnih i varijabilnih troškova veoma visok. To je u prvom redu zbog toga što mnoge kultume ustanove zahtevaju velika ulaganja u zgrade i odgovarajuću oprerau da bi, uopšte, mogle započeti sa radom. Pored toga, priroda kulturnih delatnosti je takva da zahteva | određenu veličinu i sastav radnog kolektiva; postojanje mnogobrojnih i veoma različitih specijalista često je uslov bez koga kulturne ustanove ne mogu normalno, ili čak uopšte, da funkcionišu, a mogućnosti za variranje radne snage i njeno prilagođavanje datom obimu „proizvodnje” u najvećem broju slučajeva sasvim su ograničene. Prema tome, | mnoge kulturne aktivnosti zahtevaju prethodno angažovanje znatnih količina raznovrsnih izbora da bi ; mogle da počnu sa normalnim radom. Na osnovu navedenih specifičnosti, proizlazi da se u oblasti kulture sreću pojave nedeljivosti faktora (značajni elementi fiksnih fondova u vidu zgrada i opreme ; sasvim ograničene mogućnosti menjanja veličine i , stmkture radnog kolektiva) kombinovane sa svojevrsnom nedeljivošću procesa: kad jednom započnu i afirmišu svoju dmštvenu misiju, kulturne usta-

0 ) Zvgmunt Bauman, ~Marxism and the Contemporary Theory of Culture", ~Co-Existence", No. 2, 1968, s. 170. 10 ) Ibidem, s. 162.

1640

DR LJUBOMIR MADŽAR