Говор Dr. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски приликом начелне дебате о буџету за 1922. годину

17

сили најбруталнију борбу за опстанак у животињском царству _ као своју идеју водиљу. Уништи, уби без размишљања свога противника, Бугарине, тиме вршиш природни закон и добро дело, постајеш најспособнији за живот, јер ти живиш а он је мртав. Остајеш сам, постајеш надчовек, бог и владаш васионом. Ову најстрашнију заблуду принципа социјалне еволуције, применљиву само на животињску јединку, усвојили су као глави принцип социјалне еволуције и за велике друштвене јединице — народ. и државу. Огласивши физичке особине, бруталну силу, као главну особину човека животиње, а душевне особине човека, духовног и социјалног бића, као споредне. Том доктрином која је науком оправдавала најниже нагоне, успаваше савест, човека Бугарина, те тако бугарски народ изгуби равнотежу у односу који треба да влада између човека и животиње. Етици социјалне еволиције “ самоодрицању индивидуе у корист друштва, жртву самој_ себе са својим најдрагоценијим особинама у облику сантимента, емоције и идеала, истакоше етику индивидуалне еволуције жртвовати друге за одржање себе самога, при чему су само физичке особине меродавне. У Шта су све починиле, са оваким менталитетом и оружјем у рукама, ове у човечијем облику бугарске животињске руље у Јужној Србији, познато је целом свету из међународних и наших извештаја о њима. Оно, што је народ Јужне Србије, а нарочито оних 400.000 душа наше организације у првом реду пропатио, колико уништења, зверства, злочина, пустоши и мучења преко своје главе претурио, згражавало и зграњавало је цео цивилизовани свет. Све што није могло преко албанских гудура побећи, нарочито интелектуалци, свештеници, учитељи и виђени људи из народа са митрополитом Вићентијем на: челу бише предати мучењу, мачу и огњу, а народ бачен на милост и немилост ових зверова и њихових помагача — заостале бугарско-маћедонске организације на лицу места. Ови последњи, за трен ока заборавише сва доброчинства и братску љубав коју им први ослободитељи указаше. Неблагодарне вође бугарске организације са члановима својих одбора у свима местима, похлапни на земаљска добра својих противника и затровани звером, бацаше му у чељуст и робише несрећни народ-а нарочито чланове наше револуционарне организације. Цео народ Јужне Србије, чак и они који се за време турско. Бугарима изјављиваше, увиде, какву му је слободу Бугарска на--