Говор Dr. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски приликом начелне дебате о буџету за 1922. годину

19 апсолутни господари муслиманских маса, везаних једино за њих својим верским осећајима и ступњем свог социјалног развића. Све ово у циљу задобијања куглица и наметања својих људи из Краљевине за народне посланике. ~

Овај заразни пример није остао без уплива на главне одборе и вође осталих странака.

И Демократска Заједница није се могла отрести радикалских манира. Имала је за себе демократе Јужне Србије, али није хтела примити њихов програм. Уверена да су ради– кали задобили муслимане, хтела се је ослонити само на хришћанске масе, и њих задобити за своје партијске циљеве. Огласила се је за партиску политику и трудила, да за њу задобије што више присталица којима би наметнула, што већи број својих кандидата за народне посланике, нарочито својих виђених људи из Краљевине, које тамо није могла пласирати из разних узрока. Овим је гоступком припомогла цепању државотворних маса и стварању фракција у њој.

Републиканци као нова странка, слаби и у северној Србији, нису могли наћи одзива у Јужној Србији и ако је монархистично осећање овдашњег народа традицијом утврђено али турским апсолутизмом поколебано, било доста слабо. Поред тога радом највишег представника извршне власти, који је равумевао и остваривао његове вековне жеље и трудио, да с поправе друштвене и политичке неправде брзим демократским реформама оно је почело понова јачати. Тактика рада била је као и код осталих — партијска: идеја је уношена, тражиле се за њу присталице у нади да се добију посланички кандидати.

Социјалисти су за време од три године после првог ослобођења из заметска тајне социјалистичке организације за време турско, организовали јавно своју странку, према приликама бројно доста угледну. Квалитативно било је у њој солидних социјалистичких елемената, али већина, скуп несолидних разорних елемената са шовинистичним антидржавним задњим смеровима. Како је после рата у нашој социјалној демократији настало превиргње и у тој борби комунисте добиле превагу, и у Јужној Србији су, и иначе несолидне социјалисте, „ одгурнули центрумаше и пригрлили за себе погодније комунисте:

Ни комунисте нису имали разумевања за стварне прилике у Јужној Србији у којој не беше ни трага о комунизму“