Говор Dr. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски приликом начелне дебате о буџету за 1922. годину, стр. 24
ЗА
22
калифату. Четворица демократских десидената такође су пристали на ту одлуку, уз ограду, да ће ако радикали не испуне своја обећања, имати права да се у погледу на друге партие сами одређују, остајући и на даље џемијетски посланици. Остали рад конгреса био је на што чвршћој организацији и изградњи својих захтева. Е
Поред јавног рада неки од највиђенијих чланова конгреса држали су још и поверљиве састанке у кући познатог Исмаил Хаки-а у Скопљу на којима је решавано да се по угледу на бугарску организацију упути Меморандум члановима Ђеновске Конференције г.г, Поенкареу, Курзону, Шанцеру. Чичерину и Изет-паши у коме да се тражи, да се „поробљеним муслиманима“ Јужне Србије даду сва политичка права која по Сен-Жерменском и Севрском уговору имају националне мањине. Да за овај антидржавни поступак не падне сумња на чланове џемијета решено је, да се ван земље, у Цариграду, избере одбор од виђених избеглица муслимана из Јужне Србије који ће овај меморандум израдити и предати у Ђенови. Ово је решење остварено, меморандум предат о чему су бугарска и наша јавност преко својих гласила обавештени, па сигурно и наша Влада.
Ни млада Демократска Странка није могла потпуно одолети партијском утицају, ни притиску централне управе. И она је чинила кобне грешке.
Као представник народа, чији је морал од увек био правилан и узвишен, она је и овога пута хтела заборавиги сва недела запустеле браће, пружити им руку под условом, да се покају, кроз судове и помиловање очисте и искрено придруже државотворној националној целини.
Али вође бугарске револуционарне организације и башкимски бегови, златом и добрима у милости код управних органа и партијских величина у Београду, а грехом и мамоном везани за спољне непријатеље Бугаре и Турке, оживеше старе организације и удружени камом и бомбом држаше у страху и трепету сваког свог старог члана недајући му да се покаје и слободно определи. Демократе су им требали као и друге странке да се иза њих заклоне како би успешније радили.
Странка је искрено примила ове липемере у своје редове као равноправне чланове и истицала као часнике у свима одборима. Што је ово истицање узело скоро н разумне мере било је узрока у самој странци због уплива из Београда. И