Говор Dr. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски приликом начелне дебате о буџету за 1922. годину

Њ ћ - 23

Демократска је Заједница са својим Главним одбором и члановима у Влади сматрала Јужну Србију као своју прћију, ново поприште за задовољавање својих партијских циљева. Оглушавала се о њене жеље и захтеве демократа. Изигравала дате концесије, јер су Устав и закони само фиктивно важили за Јужну Србију. Сматрали да су синови овог народа недорасли да створе ма какво мишљење о држави и њеном уређењу, а недопуштењем да дођу на упливна места у држави ни најнижа а најмање у Влади изоловала и омаловажила овај народ па у друштву са осталим партијама створила данашње стање у јужној Србији у коме сва та пропаганда налази одзива и помагача. Ове је назоре заједница убацила и у саму странку нарочито међу њене интелектуалце, састављене у првом реду из домородаца и виђених чланова српске револуционарне организације као већине; затим из просветних раденика и чиновника свију струка упућених на дужност и грађана из Краљевине досељених у ове крајеве: -нових демократа бивших чланова бугар«ске организације и муслиманских отреснијих занатлија еснафлија и сељака.

Под упливом Заједнице неки од домородаца и поједини из Краљевине подлегоше и огрешише се о првобитни странкин програм; Прихватише њезине назоре борбу за куглице и опортунизам према осталим странкама. Уз њих су без по муке стали чланови бивше бугарске организације из својих скришних разлога. Говорили су да је за успех на изборима неопходно потребно ослонити се на хришћанске масе и да су ове масе «са куглицама по њиховом мишљењу у рукама екзархиста и њихових вођа. Зато је потребно истицати за демократске председника општина, часнике по одборима 'и народне посланике претежно њихове упливне људе и препоручене угледне демократе од стране Главног Одбора а само по неког од њих. Чланове српске организације, представнике истина сигурне хришћанске демократске масе али по њиховом мишљењу у мањини, требало би од кандидације одстрањивати, јер су они у очима екзархиста само окореле шовинисте и били деценијама њихови крвни непријатељи, којима никада не могу поклонити своје поверење. Како уз то, говораху они, и остале партије кокетују са екзархистима, а комунисти признају њихов бугарски етнички карактер и обећавају школе и цркве на бугарском језику, то