Годишњак Берзе = Аnnuaire de la Bourse = Jahrbuch der Belgrader Börse : за 1903 годину. Год. 1

ЛАНА:

менице и у опште трговачке кредитне хартије, па су тек поступно увођене у посао и друге вредности, и то најпре државни папири, па онда акције приватних акционарских друштава, и наповлетку роба. Наравно, да је испрва и берзанска техника била доста непотпуна; термински послови, са одређеним роком испоруке, вршени су само изузетно, а термински послови с робом развили су се управ тек последњих деценија,“

Данас се на берзи врше у главном две врсте берзанских послова, и то: послови трговачки и шпекулативни. Уз њих иду, као мање значајни, послови арбитражни, који спадају у ред послова трговачких, али су у суштини блиски и пословима шпекулативним. Трговина тежи, да подмири месне потребе у економским добрима, а пшекулација потребе повремене. Другим речима, трговина се користи месним разликама у ценама, а пшекулација само разликама, које се јављају с времена на време. Арбитража, пак, не тежи да подмири месне потребе, већ једино да заради на месним разликама у ценама тиме, што ће извесне вредности купити на месту, где им је цена ниска, а продати их на месту, где им је цена висока. |

Према времену и начину испоруке сви берзански послови могу бити: дневни (промт) и рочни (терминеки). Дневни послови извршују се истога дана, кад су закључени, а термински се извршују тек у извесном року. Терминеки послови дело се па: обимне терминске послове, који се изршују безусловно у одређеном року, и на словне, који се извршују под нарочитим условима. 'Тако, може једна уговорна страна задржати право, да о року одустане од извршења закљученог посла, али у накнаду за то даје другој страни уговорепу премију (прељмијски послови). Или може једна страна задржати право, да о року уступи другој, ако је продавац, већу количину робе, по што је уговорено, или да тражи већу количину, ако је купац, дајући другој накнаду и то, у првом случају у мањој, а у другом у већој цени (послови с додатком или одбитком). Најзад, велике примене имају данас на свима већим берзама тзв. продужни (репвртни) берзански, послови, који представљају комбинацију дневних и рочних послова. Њима прибегавају берзијанци онда, кад морају да продуже извршење закљученог посла, било с тога, што им је о року курс био неповољан, било с тога, што нису имали потребно покриће.

1 Ећкепђега, стр. 1081.