Годишњак Берзе = Аnnuaire de la Bourse = Jahrbuch der Belgrader Börse : за 1903 годину. Год. 1

ај ==

Берза почива на сурадњи трговаца и спекуланата. Берзански посетиоци припадају у главном реду трговаца или реду впекуланата. Нарочиту групу посетилаца чине посредници (маклери), којп поередују у пословима између трговаца и спекуланата. Наравно, да свака од ових група није у пословима увек пскључна, и да често трговци раде као спекуланти, спекуланти као посредници и обратно. Сем тога, уз ове главне групе иду капиталисте, а на робним берзама још и пољопривредници и индустријалци. Али ипак, ови последњи чине изузетак, и у колико

· се берзански послови више развијају, у толико се више и бер-

зански послови усредсређују у руке трговаца, спекуланата и посредпика. Изгледа, међутим, да на свима већим берзама у берзанским пословима превлађују берзански посредници (маклери и агенти), који се све то више истичу као једина спона између берзе и љених посетилаца. На ввима берзама, које и данас важе као јавно тржиште, посетиоци њихови могу само уз припомоћ признатих берзанских посредника да закључују послове, јер поједини од њих или не располажу потребним кредитом или не познају довољно вредност противне стране, те и не знају, коме да се обрате у даном тренутку за закључење посла,

По природи посла берзе се могу у главном поделити на:

1. новчане (валутне) берзе, за новац и менице; 2. ефектне, за акције п обвезнице; 4. робне, за робу.

У пракси постоје или опште берзе за све врсте послова, или специјалне берзе само за поједине врсте послова. Шта више, специјалне берзе постоје и само за поједине гране берзанских послова, као берзе за храну, хартију, угаљ, памук, шећер, кафу итд.

Берза је неоспорно творевина великог културног напретка. Свугде у напредном свету она игра видну улогу; она утиче као најмоћнији трговински регулатор, пружајући веома корисне услуге трговачком свету. Њена корисност може се ценити са гледишта економског, моралног и политичког.

Она, пре евега, зболижује продавца и купца, или посредно произвођача и потрошача, те се из њихове понуде и тражње сазнаје права потреба. На тај начин, купци подмирују своје потребе лакше и повољније, јер имају пред собом не само све стварне понуде, већ и тачно сазнање о стању других тржишта.