Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК МРАЉЕВИНЕ СХС. 147

privredne škole i nadleštva služili su kao centar za ave kurseve. Iz ovih centara polazili su stručnjaci na sela, te tamo držali predavanja u osnovnim školama četvrtkom i nedeljom, kada su prostorije bile prazne. Ove su kurseve pohadjali svi zemljoradnici bez obzira na starost, dakle očevi, sinovi i unuci. Ovim se je postiglo da je napredak odmah nastupio, jer su pouku primili i sadašnji upravljači seljačkih gazdinstva. Sistem je bio vrlo jevtin, jer je bio potreban samo trošak za pufovanje stručnjaka. Veleposednička politika bivše Austro-Ugarske monarhije nije dozvolila da se ovi kursevi uzakone, nego su do danas izvedeni kao ipmrovizacije. Maloposednički značaj države S. H. S. traži da se ovaj sistem uzakoni i u najširem obimu izvodi u celoj državi.

U šestom članku opisano ie zemljoradničko zadrugarstvo u kraljevini. S. H. S. Istaknuta potreba preoprijentisanja poljoprivrede imaće veliki uticaj i na zadrugarstvo. Stočarsko zadrugarstvo postalo je najpotrebnije, i ono će morati nadopuniti odlične uspehe kreditnoga i nabavljačkog zadrugarstva. Ministarstvo Poljoprivrede i Voda obraća naročitu pažnju proizvodjačkom zadrugarstvu pa je izvodjenje ove komplementarne orijentacije zadrugarstva relativno osigurano.

Iz svih niže opisanih uslova zemljoradnje u Kraljevini S. H. S. vidi se: da njezin maloposednički značaj vodi do proizvodnje većih vrednosti za unutarnju i svetsku pijacu, i da preorijentisanje zemljoradnje silom prilika ide za ovim ciljem.

Dr. Ljudevit Prohaska.

АГРАРНА РЕФОРМА У КРАЉЕВИНИ С. Х. С.

Највећи задатак наше државе по првим данима ослобођења, био је спровођење једне велике аграрне реформе у многим новим њеним покрајинама. Требало је, с једне стране, укинути остатке феудалних односа, који су још у извесним крајевима постојали; с друге стране требало је, експропријацијама великих поседа и другим начинима, прибавити земље, да се издели једној маси аграрног пролетаријата из релативно "пренасељених крајева наше државе, нарочито стеновитих и неплодних. Ми смо ове проблеме добили нерешене у наслеђе од Турске и Аустро-Угарске. Они су тешко притискивали становништво дотичних покрајина, и из давних времена проузроковали су дубоко социјално политичко незадовољство и подстицали тежње за националним уједињењем. Зато их је нова држава морала решавати пре свега осталога, можда и сувише брзо.

Ниједан од ових проблема ипак није постојао у Србији. Србија се 1804. дигла противу турске владавине поглавито због аграрних односа, који су постали несносни у то доба због расула царевине и слабљења цен= тралне власти. Кад су ферманом од 26-Х-1833 одређене границе младе кнежевине и њени односи према Порти, стари феудални турски систем био је укинут у Србији. Српски сељак посатао је слободним влсаником земље коју је дотле обрађивао као турски рајетин (кмет, чивчија). Његово ослобођење је извршено на један савршено прост начин, прокламовањем да „кад de свеза спахиска у Србији престала, како је који онда што притежавао, и где се који у оно време затекао онако је оно постало његова сопственост. Закон о повраћају земље од 28- У-1839 чл. 6. Овај исти принцип је потвр-

10"