Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ČE OR O LOM

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 73

Краљевина С. Х. С. је по уједињењу имала три новчана система: динарски систем у Србији, перперски систем у Црној Гори, и крунски у покрајинама, која су некада била у саставу Аустро Угарске Монархије, Проблем унификације новчаног система био је врло тежак нарочито с 06зиром на велики износ новчаница Аустро Угарске Банке затечених у оптицају на нашој територији (преко 6.000.000.000 круна), а које стварно нису имале никакво метално покриће.

Круне су повучене 1920 из саобраћаја, и замењене по релацији 4:1 за динарске новчанице Народне Банке Краљевине СХС, која се од Народне Банке Краљевине Србије законом од 26-1-1920. преобразила у Народну Банку Краљевине СХС. Ово извлачење круна, извршено најпре на основу уредаба, санкционисано је накнадно „законом о коначном односу крунске новчанице према динарској“ од 31-Х 1-1921. Перпери су замењени за имаоце до 5.000 перпера у релацији 1:1, а за суму преко 5.000 у релацији 2:1. Ово повлачење перпера накнадно је санкционисано законом од 22-1-1922. Аустро Угарски ситни метални новац изједначен је законом од 31-Х-1921. у вредности са српским металним новцем.

Решењем Министарског Савета од 23-У111-1920. одобрено је ковање :30.000.000 ситног металног новца:од 5 до 10'пара (из легуре „Гама“ 98.5% цинка, 1.5% бакра) и 25 пара (из легуре „Бакреник“: 25% никла и 15% бакра). Решењем од. 5-111-1921. обустављено је даље ковање пет карата, и 10.1У-1922. и даље ковање свих осталих врста овог ситног новца, јер се то показало за Државу нерентабилно. Исковано је свега око 7.000.000 динара у комадима од 10 пара, и 12.000.000 у комадима од 25 пара.

Финансијским законом за 1924—25., чл. 286., овлашћен је Министар Финансија да искује и пусти у саобраћај 1.000.000 златника по 20 динара у злату (година ковања ће бити назначена 1924) а сем тога

50.000.000 комада металног новца од ......... ... 0.50 дин. 75.000.000 комада металног новца од по ,........ 1.— дин. 550.000.000 комада металног новца од по ......... 2.— дин.

Министар Финансија прописаће ближе услове у погледу финоће, легуре, величине и Т. д.

На овај. начин у Краљевини СХС. уведен је у важност динарски новчани систем, ма да је приватно нотирање цена у многим покрајинама и даље вршено у крунама као рачунској јединици. Продирању динара као рачунске јединице доприноси много и то што се нотирања на свима берзама у земљи врше у динарима; као и наредба Министарства Финансија (унета у Финансијски закон за 1924—25. чл. 273) да сва акционарска и друга друштва обавезна на јавно полагање рачуна, морају од 1-1-1923. водити

„свеје књиге у динарској валути (прерачуном свих актива и пасива по стопи

4 круне у један динар).

О проблемима нашег садашњег новчаног система в. чл. Валутно Питање Краљевине С. Х.С.

Литература: Ђорђе Искрић Das serbische Geldwesen. 1904; Mura Петровић, Финансија и Установе Обновљене Србије, 1, 1901.; Др. Милан

"Радосављевић, Пле Епбулек шпе дег Му аћгипе in Serbien 1912.; M. Недељ-

ковић, Основи Политичке Економије, Београд, 1921. стр. 355—358.7 ' М. Недељковић,