Годишњица Николе Чупића

114

чери, други се носи сутра дан цркви, трећи се режетај дан дома, а четврти се ломи на окриље.

Крстак је кисео хлеб у облику крста. На њега се удара пет поскурњака: један на среди, и по један на сваком краку.

У Нишу, у Куманову, овај се крстак зове Света Пресвета. У Нишу га шаљу с кољивом у цреву у очи Славе; а у Куманову свештеник њиме завртује моаитву кад ломи колач и диже у славу, Као што ћемо доцније казатп.

У Шумадији се ти крстаци носе цркви те се из. њих (који се нису подлупиади) узимљу честице за проскомидију, а остало се поједе пред цревом, или попа, носи вући. |

Посвурица (летурђија) мања је и од колача ин од крстака, и, осем поскурњака, нема на њој никаква, украса, као што вма на колачу. Посвурица се меси више; н оне се носе цреви ради проскомидије, а што претече, поједе се пред црквом.!

Погача иди проја само је подлога колачу који се свакад износи на Бом другом хлебу а никад гдб. Која се погача (иди лроја) однесе дркви, тамо се и поједе, а она што дома понесе на себи колач, та се ту и поједе, као сваки други хлеб.

У Мостару се, о Крсном имену, месе неки Чу“ реци (особити хлебови). Богати свечари купују некад по 100—150, а сиромаси бар по 5—10 тих хлебова, те деле сиротињи. =

1 Негде је разлика између поскурице и летурђије; поскурица је мања, а летурђија већа; на прву се удара по један поскурњак, а на другу по пет. Поскурице се месе нарочито о задушницама, када сваком покојнику ваља да се намени по свећа и по једна поскурица.