Годишњица Николе Чупића

120

да њом после замеси славски колач, ако то није учинила водицом богојављенском, која се чува преко целе године у многој српској кући.!:

Дан у очи Крсног имена, зове се Навечери (или Навечје). После по дне тога дана, послаће домаћин кога од момчади (сина или синовца) да позове званице на вечеру. Овај узме пљоску или чутуру ракије,“ и коју јабуку или дуњу у недра, па иде од куће до куће, и кад којој кући дође, каже од прилике овако:

— Божја кућа и ваша! или Помози вам Бог! По-

здравио вам се тата (или већ како зове онога. који га

је послао) да дођете довече на чашу ракије; да се разговоримо, н да мало ноћи поткратимо; што буде Бог дао и Свети Никола (вди који је светац) донео, не ћемо сакрити; дођите, немојте да не дођете != Позвани, примајући пљоску или јабуку, одговара — Част чинио, част и дочекао; помогао му

1! ПопКаран, један од устаника босанских, причао ми је (пред јесен 1877) да у Босанској Крајини свештеник не свети ову водицу пре Славе, него или на само Крсно име, или некозико дана доцније, А у Градачкој нахији, кажу (ова се водица никако и не свети. Исто тако не свети се она ни у Ужичкој нахији, у Србији.

2 Негде ракију у тој лљоски замеде, те се с тога пљоска зове медењача (у Босни). У јагодинском округу причају, да је тамо у старо време био обичај, дф домаћин у очи Славе изиђе на какво брдо па се развиче:

— 0!Милоје, Радоје, ит. д, дотшаомијелањсви дан (Слава); понеси кашику, и хајде мојој кућинавечеру, исутранаручак!“

3 Прича се да је некаки домаћин послао слугу да му зове званице, а слуга био нешто срдит на газду, па, позивајући госте, овако им сладио; „У кући нам се пуши; на пољу је зима; огодно је вина; има зла кучка; дођите, молим вас, немојте да не дођете |!“