Годишњица Николе Чупића
| | 121
Бог и свави угодни год; хвала му (свечару) и где чује и где не чује“! Па нагне пљоску те окуси макар кап, и ако има својега пића, одмах је долије да оде опет пуна.
Овако бива где се зову на, славу ; а има, места, где се не зову сваке године, него се од памтивека, зна, ко коме долази на тај дан. И незван може једном доћи, али ако ну домаћин не врати прве његове славе, више не долази!.
__ Погледајмо на свечареву вућу на нАвечери у заход сунца: капија се отвори широм; испред куће се склони све што би сметало ходу и погледу; пси се повежу ; стока се затвори и намири; у кући букти ведика, ватра ; поред ватре крче свечарски лонци ; редуше редују ово вечере; у соби је постављен сто, или пружена дугачка совра, и већ у први сумрак ужежена лојана свећа.
Ето и званице почињу долазити. Сваки, улазећи, назива :
—- Добро ви вече; и честите вам навечери!
— Добро ти Бог дао! одговара домаћин, годоглав ; и љубе се у образ; гост вади из недара дуњу идијабуку (негде и лимун) и даје домаћину (у неким варошима дају тада домаћици миришљави сапун). Домаћин га нука да седне поред ватре да се огреје, или да уђе у собу. Ушавши у собу, гост назива: |
— Добар вече ин у соби!
— Добро ти Бог дао! одговарају гости.
— Добро ви седећи !
— Добро дошао и ти!=
1 Има случајева да тако на славу буде позван и онај који је с домаћином у омрази, и ваља да дође, те тако престаје омраза, и настаје мир и љубав (Из Куманова).
2 У 'Темнићу они одговарају:
— Добро дошао смејећи (тако).