Годишњица Николе Чупића

Х

122

Гост седа на празно место, или, ако је одабран и уважен човек, смичу се један до другога они који "су дошди пре, те му чине место међу собом. Седећи тако; онн ракијају и разговарају се. Кад -их се скупи повише, доћи ће обично девојка, или скоро _ доведена млада с водом, те ће им свима полити Да умију руке. Домаћин ће донети свећу и кадионицу са жаром, па ћескинути капу, прекрстити се, и запалити «на оном жару свећу и привоштити је за дирек идн за „_дувар на источној страни. Гости поустају и поскидају капе. Домаћин окади свећу, икону, окади себе, и све „госте, па се онда сви моде Богу како који уме. Само „домаћин говори молитве гласно, а други сви шапћу. .„Домаћинска је молитва од прилике овака: „Боже. милостиви помози;светиНикола, моје Крсно жме, буди ми у помоћи, свуда ина сваком месту. Света Тројице, жива Богородице, сачувај меодсваке мувендушманске рубе; јутрошње јутарце, јарко сунашце на радостмиосванинограни;часни крсте,благи Ристе, сачувај ме од беде виђенеи неви"ђене; помози мени грешноме и свакомбра> ту Ришћанину, који право ходи, ин Богу се "молди.“ Кад изређају све то, и друго што знају, онда се поклоне икони, поклоне се један другом, и рекну: — Нека је на здравље молитва, да Бог да! После седају, и јело им се почне доносити. Ко дође после те заједничке молитве, само се поздрави, прекр„сети, п седа за совру журећи се да стигне оне који су пре њега дошла и почели вечерати. У Тимочкој Крајини, кад све јело буде готово, Домаћин унесе и метне на совру ведики сланик, и за њега

,