Годишњица Николе Чупића

124

Дошавши у древу, свечар запали своју крсну свећу, и привошти је на црквени светњак, нлва је пободе у кољиво које спусти пред олтар на црквени патос ; к0Лач му остапе у торби до свршетка, јутрење или службе; поскурице или крстаке да црквењаку,. да се 03 оних који нису подлупљени изваде честице за проскомидију ; тамњан п зеитин пак преда тутору за прислуживање кандила, и за кад у црЕви.

Кад се сврши цравеча богомоља (јутрења или ли"турђија), онда попа приђе к оним кољивима, што су поређана око црквенога светњава пред олтаром,и узвикне: .

— Благословен Бог наш, всегда, ниње, ми присно и во вјек вјеков. Амим.

да тим се чита: Свјати Боже; оче наш; тровар и кондак Светоме тога дана, па онда попа викне:

— Господу помолимеја !

— Господе помилуј !

— Кса совершивми слоком теоима Господи, чита попа из требнива: — и повслћеми земли „МногоразличнА Ппрозавати плодм КА наслажден!е и пишу наш;. Иже сЕменми три отроки, и Данила, "сафњћи кА Какилонћ сластопитанн ха сЕЋТАШЕЈА показавми, сама ЕсбБлами царе и смена ста с раз" дичнмми плодм Благослови и Ш НИХА ЕКЗШАОЦЊЈА 'ЧЈСКАТИ, АКО 60 слава твоб и Ел чест скатаго

— Ћах те модит, да ми понесеш свећу и кодачу цркву, да се не маем за малу ствар!

— Донеси, понећу ти, као сам да идеш.

По овом изгледа да је главна слава у кући.

У Тимочкој Крајини, Власи шаљу колач цркви по ком млађем из куће (обично по девојци). И у Темнићу се може да види то исто.