Годишњица Николе Чупића

125

(имарек) стА предложишаса (о тЕоиха раБшех и 64 паматћ во Бладгочестивси КЋрћ скончаешихсА. ПоДАЖАЋ Же Блаже БлдгоЈКрасившима СА и ПАМАТЋ сокершакуњима еса а же ко спасенио прошенћа и ВЕЧНЕ ХА теонха Благд наслаждеНЕ: МОЛИТЕАМИ Пречиста ЖЛАДМЧИЦА НАШЕА Богородици приснодћем Марти и свклтаго (имарска) егшже и паматњ совершагма, и всЕха сватмха тЕонха; Ако ти еси БЛаГОСЛОКЛАЛИ И ОСЕАШААМ Ксаческда Боже наша, и теБЋ слдех козсадема Безначалном; отцд, со единороднњма ТтесимХ сном и пресватћима и благим и ЖикотеоЏАшимА твоимА дахома, нинЕ и присни и во ЕККИ ећкока. Амињ,:

После ове молитве, прелива он вином сва кољива. У Херцеговини, свештеник над отим кољивима, . чита све оно што се чита над панаијом мртвих. И после тога, на ручву у здравици, чак имају речи које Изражавају домаћину жељу да може дуго и за много:

„Просеоре мијесити, „Пуње точити,

„Бјелој цркви ходити, „Своје мртве помињати ; „Да и њега његови млађи „Помињу након њега !“

По што се тако кољива предију, свечари, свака са својим колачем у рукама, почну приступати Е свештенику, који, примајући колач, пререже га ножем по доњој

%

' Молитва је ова преведена из грчког службеника (Ео Лоугог, стр. 494). Тешко је веровати да српска црква није саставила за оваку потребу нарочите молитве; али нам до сад још није позната таква моднтва осем оне „Ва славу ипохвалду,“ која ће се поменути малко ниже.