Годишњица Николе Чупића

344

Небо нема бев грома цијену | Тешво земљи куда прође војска,

А владика Данило у име свих главара отпнсује:

— — Тврд је орах воћка чудновата, Не сдоми га, ал' зубе поломи. Није вино пошто приђе бјеше, —- Веља крушка у грло западне, Крв је људска рана наопака Тијесиа су врата уљанику:

да међеда свована сјекира. — Спуштавах се ја на ваше уже, У мало се уже не претрже,

[4

И само лукавство планинских крајева пријатно је, јер поред безазлености има и мудрости, па и јогунства, у неком веровању. Ови мудри људи Црне Горе, па и сам игуман Теодосије, за кога веде:

Броје људи, у сву Црну Гору Да имаде по оке памети, А у тебе толико самога. ;

— и сам он ведн, да је Шћепан лажа и варалица. Аја ! Народ црногорски вели, да је он цар н хоће да им је цар. „Што ћу језик бадава тупити2“ веди игуман Теодосије ; „камо Шћепан, да се пољубимо; па га ето, и честит ви био!“ А кад посланив царице“ руске, кнез Долгоруков, уапен лажнога цара „у једну клијет“ више своје собе — онда се лукави главари стану световати, како ће Шћепана опет народу повратити, а и да му оперу образ пред народом

Ко је, да је, ја га не познајем — Ал га народ за Цара држаше,