Годишњица Николе Чупића

945.

Чествоваше и бојаше га се — Њим држасмо слогу у народу.

Интересантан је још и раздог војводе Ника:

Ми имасмо, што нико нејмаше: без терета никаевога, цара, Не искаше паре ни динара. —

И ево какој се лукавој досетци досећају главари црногорсви. Питају внеза Долгорукова, рашта, је Шћепан у тамници. Мало му је то, на вешалима би требало да је, одговара кнез. Ама рашта, питају они као чудећи се. Украо је, веди, царско име.

Још никада то чуо нијесам,

Да се име може ђе уврасти;

Па каква је то ђавоља крађа, Име украст, а ствар не украсти 2

Али то казни руски закон, вели кнез, Све је вод вас, кнеже, друкчије, одговара сердар Вукале. У вас су се растегле равнине без краја; „а ово је један гроздић горах“, код вас лети нема ноћи, а код нас се два дана без ноћи не састављају. Може бити у многим стварима код вас право, а код нас неправо. — На вешала треба њега одмах, одговара внез кратко.

Код нас Бривца пушкама гађају, Пушком на тре како тицу на Лет.

Пошто још једном узалуд замоле внеза, да Шћепана пусти, повичу главари народу:

Чуј народе, куд смо звамлитали ! Своју срећу под ноге турнсмо, Да се с нама вас свијет калижи, Би сад дјеца могла видијети,

%

+