Годишњица Николе Чупића

· 842

— — Да ми се је помамити,

сестри црној ! Да те како заборавим,

Кукавица ! Е презгодна глава бјеше,

млади брате" — — Просте твоје љуте ране,

мој Батрићу ! Ал не прости грдни јади,

вуку роде! ТЕ се земља сва истурчи,

Бог је Клоо ! Главари се скаменили,

кам им у дом!

Слабија је, иди бар скривенија она љубав, што „је обично певају песници. Јуначки је стид исказати је, већ ако нехотице, иди у сну, као Вук Мандушић. И то како

Поче косу низ прса чешљати,

А танкијем гласом нарицати —

Тужи млада ђевера Андрију, Е Тужи млада, за срце уједа,

Очи горе живје од пламена,

Чело јој је љешше од мјесеца ;

И ја плачем, ка мало дијете.

Благо Андри, ђе је погинуо,

Дивне ли га очи оплакаше,

Дивна ди га уста ожалише !

„Ипак мишљење нашег народа о жени није благо

Ћуд је женска смијешна работа, Не вна жена ко је какве вјере;