Годишњица Николе Чупића
· 842
— — Да ми се је помамити,
сестри црној ! Да те како заборавим,
Кукавица ! Е презгодна глава бјеше,
млади брате" — — Просте твоје љуте ране,
мој Батрићу ! Ал не прости грдни јади,
вуку роде! ТЕ се земља сва истурчи,
Бог је Клоо ! Главари се скаменили,
кам им у дом!
Слабија је, иди бар скривенија она љубав, што „је обично певају песници. Јуначки је стид исказати је, већ ако нехотице, иди у сну, као Вук Мандушић. И то како
Поче косу низ прса чешљати,
А танкијем гласом нарицати —
Тужи млада ђевера Андрију, Е Тужи млада, за срце уједа,
Очи горе живје од пламена,
Чело јој је љешше од мјесеца ;
И ја плачем, ка мало дијете.
Благо Андри, ђе је погинуо,
Дивне ли га очи оплакаше,
Дивна ди га уста ожалише !
„Ипак мишљење нашег народа о жени није благо
Ћуд је женска смијешна работа, Не вна жена ко је какве вјере;