Годишњица Николе Чупића
348.
Стотину ће промијенит вјера, Да учини, што јој срце жуди.
Што бољи и безазленији народ, то више предрасуда. Кукавице су „шћери Лазареве“ ни не ваља их бити. И. севање муња и тресак громова значи нешто
Гавранови гачу и бију се, Цијене ће брзо меса бити.
Преко пушке не ваља се прећи. Да мора не мори, ваља . метнути пред легање пас сврх хаљина, па мора не ће доћи, иди носити рена уза себе, ил" „трнову драчу у оптоку.“ Боје се вештица. Снове туве и тумаче. У пдеће гледају и проричу; и јунаци, као што је Вук Мићуновић, отимљу се о пдеће, да у њега гледају
Не даш нигда плећа оглодати , По их Грабиш из уста људима; Мени си их стотину узео,
Да ђавола приђе у њих видиш —
Особина је планинскога света говорити у метаФорама. Пословицама и прескочкама, један другому доскаче, Везир од Подгорице пише главарима прногорским :
— — Цар од цара мене је спремио Да уредбу видим како стоји,
Да се вуци не преједу меса —
Да подстрижем што је предугачко.,. Да одлијем ђе је препунано —
Лажу људи, што за лаФа кажу,
Да се миша и најмање боји — Јаки зуби и тврд орах сломе —
Узду глодат — да се ломе зуби !<