Годишњица Николе Чупића
Иебе њема без грома цијевт Тешке земљи Буда пређе вејска.
А владика Данило у име свих гаавара отпнсује :
— ~ Тврд је орах већка чудневата, Де сломи га, зл зубе подоми.
Није вино поште приђе бјеше, —- Веља крушка у грло западне,
Крв је људска рана наопака — · Тијесна су врата уљавику:
да међеда скована сјекира. — Опуштавах се ја на ваше уже,
У мало се уже не претрже,
И саио дукавство пданинских крајева пријатно је, јер поред безазлености има п мудрости, па и јогунства у неком веровању. Сви мудри људи Црне Горе, па и сам игуман Теодосије, за кога веле:
Вроје људи, у сву Црну Гору Да имаде по оке памети, А у тебе тодико самога. ;
= и сам он ведп, да је Шћепан лажа и варадица. Аја ! Народ црногорски веда, да је он цар и хоће да пм је цар. „Што ћу језик бадава тупитир“ вели игуман Теодосије ; „камо Шћепан, да се пољубимо; па га ето, и честат ви био!“ А кад посланик царице руске, кнез Додгорукоћ, уапсн лажнога цара „у једну калијет“ више своје собе — онда се дукаваи главари стану световати, како ће Шћепана опет народу повратити, а и да му оцеру образ пред народом
Ке је, да је, ја га но џезнајем — да та варод за Цара држаше,