Годишњица Николе Чупића

345.

Чествоваше и бојаше га се — Њим држасмо слогу у народу.

Интересантан је још и раздог војводе Ника:

Ми имасмо, што нико нојмаше: Ђез терета никаквога, цара, Не искаше паре ни динара, —

И ево вакој се Аукавој досетци досећају главари црногорски. Питају кнеза, Долдгорукова, рашта је Шћепан у тамници. Мало му је то, на вешалима би требало да је, одговара кнез. Ама рашта, питају они као чудећи се. Украо је, вели, царско име.

Још никада то чј0 нијесам,

Да се име може ђе украсти;

Па каква је то ђавоља крађа, Име украст, а ствар не украсти 2

Али то казни руски закон, веди кнез. Све је Бод.

вас, кнеже, друкчије, одговара сердар Вукале. У вас су се растегле равнине без краја; „а ово је један гроздић горах“, код вас лети нема ноћи, а код нас се два дана, без ноћи не састављају. Може бити у многим стварима код вас право, а код нас неправо. — На вешала треба, њега одмах, одговара кнез кратко.

Код нас кривца пушкама тађају, Пушком на трке како тицу на Лет,

Пошто још једном узалуд замоле кнеза, да Шћепана пусти, повичу главари народу: Чуј народе, куд смо вамлитали ! Своју срећу под ноге турисмо, Да се с нама вас свијет калижи, Би сад дјеца могла вндијети,

%

+