Годишњица Николе Чупића

У последњем писму из Орана, на неколико дана пре него што ће умрети, вели он ово:

— Час је ту; мрети се мора — лека ми нема; моћи немам да се кућњ вратим...... 4%, српско сунце! ... српска земљо!.... Хитам да учиним распољложење с мојим имањем док још ово мало душе у мени траје; кад не бејаж срећан (као што су моји стари) да будем од користи својој отаџбини на бојном пољу, са сабљом у руци, за што се вазда спремаг: оставићу све своје имање на просветне цељи, те да на . овом бар пољу својој земљи помогнем. И просвета је оштра као бојни мач, цм она може да погњави Турке, њ да освети наше Косово. Вама аманет, да се ово из“ врши. Ах сљатка и драга Србијо!....“

После тога, није се више зачуо тај племенити глаФОК ; 2 осе с с

пл

ТЕСТАМЕНАТ

Године 1870, Декембра 16 (М 5422) министар спољних послова јави министру просвете, да му је овдашњи Француски консул послао тестаменат Николе Чупића, артилериског капетана који је ·

преминуо у Орану, 12 Фебруара по новом, а 31 Јануара, по нашем календару, 1870.

Тестаменат је написан српски. Тај довуменат од речи до речи гласи овако :