Годишњица Николе Чупића
главу, и он их је често упоређивао, и о њима водио разговоре.
Био је частољубив до крајности; готов је био учинити свашта само да очува част своју.
Политику (наравно оваку каква се у нас води) сматрао је Као нешто што се не зна у чем је; за то је свакад претпостављао сваки родни рад узалудном бављењу политиком.
Као Србин, мрзио је Турке свом снагом своје осетљиве душе; у тој се мржњи опажало и нешто наследства од деде његовога. Кад би год што ново и депо од војничке спреме набавио, свакад би говорио:
— Ово ће требати, кад се пређе у Босну. ~
Он је конструпсао за пехоту један топ који је остао у пројекту; а склопио је и једна кола с малим углом окретања, где је решио једно питање које је морило многе војничке главе. · -
_ Чупић је боловао од суве болести. У почетку се надао да ће бољи својој наћи лека; за то је н путовао у разна места на југу Јевропе. _ 2ЈКосле пређе у Аарику, и настани се у месту Орану.!
Пред полазак у Африку, писао је пријатељу своме у Београду, данашњем ђенералу Кости Протићу, једно писмо, у коме кроз неку суморну шалу вели ово:
— Мени ни цеља Јевропа не. може да помогне; за то идем у Африку — дако ми помогне она. Ако тамо лека не нађем, м ако видим Да се мрети мора, пофитаћу да се у отаџбину вратим, да тамо кости ос=
тавим, њ да туђу земљу не гнојим.“ т"
1 Приморска варош у Алгирији; главно место Оранске оба. сти; има 17.870 душа. Године 1190 и 91 страшно је страдала земљотреса. Под Француску власт дошла је 1831.
5 1•