Годишњица Николе Чупића

113

лепота сеоске околине, што је потпуно хармонирало с песничком жицом његовом — све је то било добро дошло после живота у Кивинди и Н. Саду вао лек узрујаној души његовој. И он се овде одиста окрепио. Коло песама његових овога времена знатно се одваја од ранијих му песама. Овога су времена понајлепше песме његове: Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Вече, На ноћишту, Шта ће у лепом врту.. Искушеник. а и много је више певао него пре и, у опште, више радио. У песмама овим има већ више прибраности, мисли су у њима ведрије, озбиљне и јуначке, покашто и елегиске и суморне, али чвршће, као и снага, којом су исказиване ; и све су песме веће и дуже од пређашњих, и ако су још све лирске.

Али на брзо обузме Ђуру у селу суморност и туга. Почетком априла 1858 пошље оставку на учитељество. Министар просвете му одговори, „да се строго своје дужности придржава“ до краја школске године. И Ђура послуша и остане у Сумраковцу до Петрова дне 1858. Тада му је било 25 година и био је сам. А доцније, вад је имао жену и 3—4 деце, остављао је одмах место, које му се није милило, и не чекајући одговора на оставеу. Али 1-ог јула те године већ није био више учитељ. Био је у Београду, без службе, без новаца, без рада. Цео јулије проведе кореслондујући са својим пријатељема о себи и тражећи рада. Хтео је ићи у Мајинеу Боку Которску с неким поп Филипом, али немаде путнога трошка. Познавици му београдски бејаху збуњени ондашњим политичким приликама у Србији, а није их много ни имао. Још при крају 1857 г., кад је послао био једну песму у Српске Новине, писао му је уредник тих новина Милош Поповић, да дође у Београд, где ће код њега добити 240 талира годишње, да му буде преводник у редакцији, а поред тога да врши и експедицију и да му учи децу. Како је сад био у Београду, а без посла и без трошка, пријави се М. Поповићу.

Годишњица Ник. Чу ПИЋА ГУ 8