Годишњица Николе Чупића

114

Место плате добијао је храну, а само је учио децу. Али дуго нису били заједно. У Августу 1858 постане учитељ цртања у једној приватној женској школи у Београду Плата му је била 6 дуката месечно, а морао је радити најпре 5,а после 7 сах. дневно. Тако га затеку и догађаји светоандрејске скупштине на измаку 1828 Пееме његове у Срб. Новинама народној скупштини и старом кнезу Милошу одјекнуше по свем Српетву, а особито по Србији. У једној од тих песама пева:

Вукашин чека на милог сина На правду Урош ин домовина, Вукашин шћаше за се да чује, Ал Марко рече... На Урошу је!

Сад Марка нема ал народ стоји, Ничије силе оп се нв боји — — —

Од народне скупштине доби за своје певање 10 дувата, а толико му послаше и грађани шабачки с једном адресом, у којој хвале његово одушевљење и „велики поетеви дух“ његов. И то беше све. Он оста и даље све до августа 1800. г. приватни учитељ цртања. — Био је већ на гласу песник. Био је познат и Као добар сликар. Од 1857 до 1860 у Подгорцу, Сумраковцу и Београду насликао је био до десетак већих слика, од којих неке престављају сцене у Србији од 1858 г. И поред свега гласа једва је зарађивао колико му је за живот требало, радећи по 7 сахата дневно као учитељ, осим другог рада. да то је певао тада:

Ја сам стена —

О коју се злоба мори, Светска чуда и покори; Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва —