Годишњица Николе Чупића

[12

потпуно сазнао свој положај. Увидео је, да је пропустио прави моменат за учење. Није имао средстава за даље школовање. Ушао је већ био у године, у којима се никака наука не почиње из основа; а њему је требало у његовој сликарској радњи много што шта из основа почети. Код куће га је чекала жена и дете и тиха кућевна срећа; а у души му није било онако очајно као пре, те да се на немогућности решава . .. Ведром душом остави Беч и дође у Нови Сад, да са онолико знања и и среће, колико му судбина даде, кући Бућу и тече славу у јавном раду. Огласи у новинама, да се као сликар настанио у Новом Саду и да ће по наруџбини израђивати слике историске. Срећна је била радња с почетка. Др. Ј. Андрејевић и Ј. Ђорђевић заузму се, те му Сеоба Србаља од Матице буде примљена и награђена са 100 дуката. Слике израђене у Бечу прода врло добро, а бејаше доста и наруџбина. Зарађујући тако добро у почетку, није имао новчане невоље, па му је претицало и за веселу дружину, које је-онда у Новом Саду довољно било. Таво му се у неколико понове бечки дани од 1851 и 1852 године. Он није умео никад штедити; а мало по мадо понестане рада, а домаће потребе притегну и — он се нађе опет на старом путу. За то у мају 1863 остави Нови Сад и пређе опет у Србију, да у њој за свагда остане. Исте године у августу постане учитељ основне школе у Пожаревцу, а у октобру учитељ цртања у гимназији крагујевачкој са 900 талира тодишње плате.

Живот у малој вароши — тако звани „паланачки“ живот — није никако за уметника. Особито су чудна маловарошка друштва младих народа, нових држава, ни патријархална ни цивилизована, ни идилична ни повварена, нека средина, за коју се може рећи свашта. само не „златна.“ У такој средини сваки духом виши