Годишњица Николе Чупића

121

На колена! . . Богу се молште, Да огљуви и човек н Бог, Несретници ! та чуће вас Бог !

А п како би могао певати Био је облативан, оптуживан, премештан са службом, кажњиван, истериван из службе; а породица му је постајала све већа и сиромаштво све теже. Ево у Кратко његове службене каријере. 1865 г. постављен је био од учитеља цртања у крагујевачкој гимназији за, учитеља, основне школе Х (најниже) класе у селу Сабанти, окр. јагодинског. 1866 премештен одатле за учитеља исте класе у Пожеревац, по молби. 1868 премештен за казну с истом класом (100 тал. плате годишње) и још као привремени учитељ у Рачу окр. крагујевачког. Ту се свади са среским начелником, који га осуди на затвор и тужи министру. 1869 буде постављен за привременог учитеља, краснописа и цртања у јагодинској гимназиској реалци. Тадћ је хтео, да живи само од књижевног рада и тражио је дозвољење да издаје књижеван лист — Шумадију, али га није добио. 1871 буде отпуштен из службе „због непристојног владања.“ Годину дана проведе мучан живот у Јагодини живећи само од свога сликарског рада, пешачећи често ради посла по најгорем снегу од Јагодине до Ћуприје, од Ћуприје до Параћина, од манастира до манастира. Тев 1872 г. прекине низ страдања његових једна моћна рука, која га је од тада све до смрти добротворно помагала, и штитила. 17 новембра 1872 добије службу коректора државне штампарије с платом од 250 талира годишње. 1873 г. буде му повишена ова плата на 300 талира, а после два месеца на 400 талира. У том звању и с том платом је и умро. Последње унапређење било му је у томе, што му се ово звање, дотле неуказно, начинило указно и тиме му се породици осигурала пензија после