Годишњица Николе Чупића

[195

Шта је тог пита се песник. Можда то дуси земљи зборе 2 Или земља сама себе кунер Или небо бежи да не чује клетву његовуг .. Све је ближе. Да л' је то тихи ход поноћи „Ни ваздух тако тихо не гази.“ Да није љубав 2. Злоба 2

Можда се краде, да нам попије ПН ову једну чашу радости, .

„Врата шеринуше,“,. Ко је.... Једина безмерна, бескорисна, беспритворна љубав, коју је песник у животу зазнао мајка песникова долази с оног света, да види сина —

О душе! О мила сени

О мајко моја! о благо мени !

Много је дана, много година,

Много је горких било истина;

Много ми пута дркташе груди, Много ми срце цепаше људи.

Много сам кај'о, много грешно

И хладном смрћу себе тешио.

Многу сам горку чашу попио,

Многи сам комад сузом топио —

О мајко, мајко, о мила сени!

Од кад те, мајко, нисам видео, Никака добра нисам видео .... Ил можда мислиш: уТа добро му је, Кад оно тихо ткање не чује,

Што паук везе жицом таналом

Над оним нашим црним таваном Међу људма си, међу ближњима“. Ал' зао је, мајко, бити међ њима — —

Такав је био кратак поноћни сан паћеног песника. Од 1366 године испевао је врло мало лирских песама, тако, да ће једно на друго бити једва по три пес-