Годишњица Николе Чупића

2 2) >,

приповедака, додајући им и по коју нову пре нештампану. И још би плоднија била његова радња, да му нису сметале и таке прилике, које бих волео не помињати, али које не могу прећутати. Нема сумње да је и награда. за рад књижевни, која је у нас у неколико регулисана. тек од десетак година, потпомогла продуктивност Ђурину последњих година. Али ево како је било с том наградом код њега. Било је уредника, који су му казали: платиће ти се од табака толико и толико, али да напишеш приповетку од толико и толико листа, — већу не. Да је Ђура био богат, можда не-би ни узимао на ум тих речи. Али су му оне у његовој сиротињи биле грче од, чемера: осећао је, да то, што се зове књижевна награда. није захвалан дар песнику у новцу место старинског лаврова венца, већ да му њоме хладни купац срце на драм вупује. Било је уредника, који су му послану приповетву враћали, пишући му: како им је жао, што тако лепа приповетка неће изићи-у њихову листу; али је не могу штампати, јер је не могу наградити, пошто су већ исцрпли буџет за то, наградивши приповетку Јашину и т. д. па га упућују другом уреднику. У оскудици Ђура је и то чинио — слао је приповетку и другом уреднику па је и од другога добијао такав исти одговор. И то се све догађало, не пре 20—380 година него, од 1875 до 1878. И опет су за тоу том времену ницали свави дан нови књиж. листови, да чине конкуренцију старим и да. обећавају златна брда и писцима и читаоцима. А поред онаких писама вма у посмртној Буриној архиви и оваких од истих уредника: господине Ђуро, молимо вас, немојте заборављати нашега листа, него пошљите и нама. коју од ваших дивних приповедака ... Литература наша последњих година много личи на вашар, на коме има доста вике и граје, доста света, доста пазара, али мало добра еспапа и солидна рада.