Годишњица Николе Чупића

259

све Формалности (Ђура,их сам не би умео никад ни испунити) и око њих се проведе четири године.

Од 1872 почео је спокојније живети. 1873 издао је скупљене своје дотадашње лирске и епске песме и посветио их добротвору своме „Кнезу Српском Милану М. Обреноваћу ТУ.“ У посвети жалостиво прича, како му је дотле било

· Ах. све ми оде, све ме остави! Не беше за ме руке помоћне Једино само тице поноћне Шаптаху тужно крили гарави:

; —- У свету брале нема љубави !“

А од какво се — веди — добротворно срце, из палата сјајних подиже, да јаде људске на извиру“ упозна да „утеши боног, бедног избави“ —

Од онда песта вере дивије, Као да нема више љубави.

Ох, има, има паша Светлости — — Има љубави има милости!

Али баш онда, кад се чинило да му је дошао крај патњама , био му се примакао и крај животу. Као што тешки рањеници на пољу жуде сахатима и данима најсиловитијом жудњом за капљу воде, па кад је обусе сврше и с мукама и с животом, — тако јеи Ђурин живот у борби с невољом само дотле показивао отпорне снаге давно захваћеној бољци, док је невоље било. Од 1874 године чешће је пљувао крв и поболевао, особито с пролећа; али никад није хтео лећи у постељу. Дешавало се често: седимо у друштву и разговарамо, а он се вешто уозбиљио. Питамо га шта му је; а он извади крваву мараму пз џепа и у исти мах се накашље и ис-

Годишњица Ник. Чупића ТУ. 9