Годишњица Николе Чупића

(ДР) | који га имају врло мало, па му завиде; а има их, који су брзи на суђењу, који гледају све површно, које мрзи или који нису кадри да загледају дубоко у појаве нарави људске. Свима се овим људима чињаше Ђура још више нема- ран и неосетљив, кад га слушаху како говори сам о својој "навољи. А он им је давао богате грађе за тако мишљење. Једном га световаше један познаник, да бар своју лецу добро васлита, да се не пате; а он му, смешући се, одговори; „А Ко ће торбе носити с пароброда 2 Зар овом свету не треба амала7“ А како му је у души било, кад је то говорио, знаће само они, који су га истипски познавали,

· У овом свету не може се ни замислити човек без. · мана. И Ђура је имао мана, Пре него што сам се упоз"нао с њиме, слушао сам доста 0 једној његовој мани, .о једној наклоности, 0 којој га нисам чуо никад да похвално говори о Којој је врло мало и певао, а једном овако :

Пијем пијем. ,. ил у пићу Још се никад не огмехну Као да је рујним вином Бог полио хладну стену.

Посрне д' ми кад кад нога, Дружина се луда смије —

Ал се брзо смеха тјза,

К'о од једа љуте змије — — —

И познао сам се с њиме и видео сам ту ману. Она је код њега била мања него код многих обичних људи код, којих се никако не прича. Нарав је његова била ведра, и тиха, али непритворна и осетљива. Није умео чувати тајве ни своје ни туђе; а готов је био ударити у мах