Годишњица Николе Чупића

240

шила, али сликарске славе није могао никад прегорети. И мало по мало, с неприликама и патњама у животу, развише се сне нежне клице мана његових у жбуње и високо дрвеће, које му у поезији даде доста хлада и романтике, а у животу доста јада и чемера.

Две су главне ствари међу стварима, "које споља утичу на срећу свакога човека: материјално стање и друштвени положај. У Ђуре је зло било и једно и друго готово целога живота. да материјално благостање много чине срећне прилике, а за добар положај друштвени умни развитак — образовање. У срећне прилике не пада лако сиромашан песник; а Ђури још не беше суђено — као што се види из овеприче о животу његову — ВИ да се потпуно образује. Све што је после знао, научио је дружењем и читањем, али образовање његово остаде вазда испод нивоа потпуног сувременог образовања. То га је више тиштало од свих других јада. И кад јеј песмама својим најлепше тужио, онда је то била туга за судбином својом.

Своју породицу је Ђура нежно љубио. Милина је било видети, како се круто, суморно и намрштено лице његово преображавало и облевало благошћу кад би, долазећи кући својој, видео своју малу кћер да му на сусрет иде“ Одевоје сиромаштине плаћао је учитеља синовима, својим, кад је видео да у школи не напредују. А како је био радостан, кад је опазио сликарски дар у свог млађег сина Белуша'. Сиротињу своју престављао је сам, али није волео да му Ко види породицу у сиротињи. За то је слабо водио своје пријатеље кући својој. 1878 г. дође Јов. Јовановић у Београд, где је био добио место драматурга, у нар. позоришту. Он се нађе с Ђуром у једној гостио-

Учи цртање у Београду код Стеве Тодорорића. Старији му спн, Милош, ради занат.