Годишњица Николе Чупића

241

ници, поздрави се с њиме и упита га где станује, да дође

да се разговоре. — Ја Јоцо, знаш, долазим сваки дан у ову механу у то и то доба — одговори Ђура. Ама, ја хоћу да ти дођем кући, кажи ми где станујепш — рекне му

Јовановић. Не можеш ти то наћи — одговори опет Ђура — далеко је, а кућа нема броја. И тако се још погађао и једва му казао стан свој — Отац, кога је веома штовао и љубио, умро му је на неколико месеци пре њега. Смрт га је очева врло ожалостила. Као да је слутио, да ће обојица умрети једне године, пише оцу те — 1878 — године, да хоће да му дође у госте о Феријама и замоли га, да му дозволи да понесе свој сликарски алат да га слика. Отац му одговори: „драги мој Ђуро!... Ти можеш у свако време у гости доћи Нам, ал твој алат молераја остави, јер ја нећу да ме портрираш никако —“

Рукопис је Ђурин по лепоти средњи, округласт, врло читак, покрупнији и карактеран тако, да би се у хиљаду рукописа одмах познао. На концептима има прилично много поправака. Врло су ориђинални концепти његових приповедака Преврћући његове хартије налазите по три четири концепта од једне исте приповетке: један од листа, други мало већи, трећи још већи — а сви чисти и без поправака. Кад уђете у тајну, а ви видите, да је у једном почео приповетку, у другом преписао то исто и унео поправке, у трећем преписао други и унео полравке — док није ушао у такат. Можда ће му то бити приповетке, око којих се више мучио; а можда му је "то оно, што је говорио једном пријатељу, да је најтеже писати приповетку. При сликању —- вели. Нов. Радоњић — „радио је обично са малко отворени усти; а то је знак, да није био го занаџија, него да је своју душу у свој посао улевао. Баш знам кад је једну Матер 60ожију за црњанску дпреву довршивао — где му је дети ња глава по вољтл испала — да је једва дочекао да се