Годишњица Николе Чупића

212

боја осуши, како би могао малога Христа пољубити.“ „Да је и у поезији био прави уметник, показује и то, што није могао увек да пева. Ако је започео био каку већу песму, поред најбоље воље да је што пре сврши, често је није могао свршити за неколико месеца. Кад се на завршетгк једне његове приповетке подуже чекало икад су га неки упитали што је не довршује, одговорио је шаљиво, да нема прилике за лумповање, да је доврши, јер најрадије пише, кад се после по ноћи од друштва растане, па не може да спава.

О религији и о божанским стварима није никад говорио. Међу лирским песмама његовим нема песама чисто побожних, нема ни једне химне. У рукописима, који су остали после смрти његове, нађена је једна лирска песма побожне садржине; написана по теми библиској, 4 можда и превод. Ипак мује неколико пута у најлепшим лирским песмама задрхтао глас и овим осећањем. У песми Пут у Горњак пева, како је, изнемогао од пута, у један пут угледао манастирску кулу. Па овда

Једно се је звоно с беде куле чуло,

У моме је срцу три пут одјекнуло.

— — — Ено ми дворишта, ено дворских врата, Примиће ме у двор страна, непсзната,

Одмор ће ми дати, то ми само треба —

А благослов на нас Бог шаље са неба,

Пријатељу његову #. К. умре набрво једно за другим "троје деце. Ђура никад није јавно беседио, Али за децу свога пријатеља написао је две надгробне беседе, које су ђаци говорили. Беседа на гробу трећега детета значајна је по својој ориђиалности у хришћанском беседништву. Ево је целе од речи до речи: