Годишњица Николе Чупића

Бог све види!

И он је за кратко време два пут у једним грудима бол и очајање, сузу и тугу уцвељених родитеља гледао — видео је оп њихове погледе, који су се пуни вере, пуни хришћанске наде до престола Свемогућега подизали

·_ — чуо је и молитву очајних родитеља: —- Господе! Једини, Свемогући и Свемилостиви — не више! Од троје само нам једно, јединче остави! . .. Али —

Бог је свемогућ!

Путови су му тајни, а његова воља непостижна. У ликовима анђела небескех можда му је најлепше лице недостајало — те посла анђела смрти грешноме свету у жалостиве походе. И он тихо величанственим летом обдеташе палате и дворове, градове и села .. . и при освитку јучерашњег дана при отвореноме прозорју румене зоре угледа утеху родитеља свогих, најљубазније лице Љубомирово, и, заогрнувши га копреном сунчевих зракова, однесе бесмртву чест у дворе бесмртија... Али —

Бог је најмилостивији !

О, верујте господо и ви уцвељени родитељи Љубомирови — верујте у милост Свемилостивога! Он, који вас је тугом походио, походиће вас и радошћу. Он, који вам је најмилије овога света одузео, најмилијим ће вас наградити ! О, верујте, да је Бог Једини, Сазвидећи Свемотући, Свемилостиви! Молите се њему за вечан живот душе Љубомирове. Вечна му памет! —

Весело друштво, бурно весеље, вино. љубав, пливање, шетња у пољу — то су биле радости и забаве младих година Њуриннх. У најлешпој мушкој забави у боју уживао је још у седамнајестој години. Последњих