Годишњица Николе Чупића

150

дашњем животу ретко га је могао први утисак једне личности преварити.

У Црњи, код своје куће, — од 1854 до 1855 малао је више портрета тамошњих простих Људи, које је после у Нови Сад донео. Ово су биле саме студије, у којима се видело, да је са натрапаном и набацаном 60јом себе у бравури радње усавршавао, а уједно тежио да природу у маниру Рембранта и Вандика подражава. Слике су биле за познаваоца од велике важности, премда су се лаици због њихове храпавости слабо на њих освртали. Кад је у Србију отишао, све су, мислим, код Чакре остале '. Шта је даље с њима било, није ми познато. Међу тим сликама била је и једна историска и престављала је Смрт краља Дечанског. Лице мртвога Стевана било је врло лепо и меко израђено, ееекат целога необичан, само што му неке Фигуре нису по вољи испале, те их је замрљао или избрисао и тако после не знам, је ли у Н. Саду остала, или је пренео у Србију,

За г. Данила Медаковића малао је Дара Душана и Краљевића Марка, слике врло карактеристичне, у виду портрета до лојаса. Сад су код Ђуре Вувићевића, новосадског адвоката.

Професору Лазићу у Нара внина малао је икону Св. Ђурђа, а кнезу Радовановићу Христа, под трновим венцем — обе слике од велике вредности.

У Н. Оаду има један Св. Јован Крститељ, који је код Радослава Манојловића, варош. капетана. Сликао је и Св. Јована главу одсечеку,за, коју не знам код кога је и т. д.“

Још једна слика ранија Усекновање главе Св. Јована налази се код владике немачког Чајага. Слика

А Остале су, одиста, по казивању самог Ђуре Писац.