Годишњица Николе Чупића

170

вији и осећање очишћено од страсти и од обичности. Овде је престављена једна епизода из маловарошког живота. Идеја је лепа, али није добро изведена. У место дубоког погледа на смешне стране људске испала је — карикатура. То бива увек, кад се смешно слика, брзо и у истом тренутку кад се гледа; јер се онда не може ни преставити друкчије, већ у неколико врло оштрих дрта.

Боља је приповетка Чича Тима. У њој се сатиричним и комичним начином преставља друштвени живот вароши Перковца (овако је песник назвао једну варош сличног имена у Србији) у низу слика, покупљених око догађаја у учитељском животу. Ни једна слика није измишљена. Све су копије живих, истинских орђиинала. Али као што се у животу ретко срета савршена, идеална лепота, снага, јунаштво — тако се исто ретко виђају потпуно комични тилови. У уским круговима друш"веног живота задовољавамо се онаким преставницима, лепоте, снаге, смешности ит. д. каке имамо, али у уметности не. Перковчани могу бити задовољни својим портретима — гледајући их сећају се ориђинала, допуњују оно што им недостаје и уживају на различан начин према различним побудама — али ће мање бити задовољан остали свет, који је тражио много више: занимљивије типове и догађаје и уметничко престављање људских мана и смешности. Неидеалисање и верно престављање природе неће бити узрок што Чича Тима није потпуно уметничка творевина. Него кад видимо у овој приповеци, како песник смешне људске стране често преувеличава до тривијалности; кад видимо како су му описи понекад врло драстични, како му прпчање нема оне историске вероватности — чиме приповетка, очарава и обмањује — како је испитивање душевних појава лако, често површно : онда морамо пресудити, да,