Годишњица Николе Чупића

2 12

нер) примајући од путника дарак, гледи га преко рамена, и тако машинално изговара „данке“, да се то слободно може превести речима : „Којешта !“ „Грице !“ „Ене га сад!“ „И то ми је дар !“...... |

Ушли смо у дунавски теснац код Голуаца. Над нама небо, под нама вода, а с десна и с лева високе стрмене обале, уз које је негде страшно погледати. · Нема ваљда путника, који би могао бити немаран према, том пролазу! И што је ту створила природа, и што је учинило време, и што су урадили људи, све то привлачи на се пажњу ноле радознала путника! Обе су обале пуне интереса ;. али мене десна свакад више занима. Левом је обалом просечен красан пут, којим звркте кочије, као равном Мачвом. Тај је пут дело новога доба; тек ако је прошло неколико десетина година откако је довршен. А десна страна поносито показује остатке старога римскога пута, који је, према времену кад је грађен (које се ни у десети део не хвали као време данашње), много већа замисао од онога, тако рећи, јучашњега пута на левој обали.

Малко је непријатно за човека који осећа неку пошту према старини, кад види да рибари нису могли наћи нигде згоднијега места да ложе ватру, и да суше своје мреже, него баш под Трајановом таблом! Од дима је већ сав запис почађио!....

Ласно може бити људи који не маре за спомен Цара Трајана; али ће се, мислим, теже наћи разуман човек, који не би ценио овај створ људскога ума, овај остатак необичне воље и крепости човечије !