Годишњица Николе Чупића

218

Неки хришћани изокола, гледајући то, приметише проти, да не ради лепо, а он одговори :

— Тако је наредио „Господин Митрополит“. А тај „Господин“ је, „у Христу брат покојноме владици !“

И после овако „братских“ осећања; после овако „синовљега“ поштовања међу свештеницима, неки се људи још невбде: зашто данашњи свет не гледа на данашње владике и проте онако како су сувременици гледали на Саву, на Арсенија, Данила, Протопопа Недељка, на Хаџи-Рувима, на Мелентија и Јанилћија '...

Почела да бљутави сб земље ове! А кад сб обљутави, Јеванђеље каже шта ће с њом бити! Ко има уши да чује. нек чује !...

—=——————

У Неготину се ја и г. М. Дамњановић састасмо с два нова путна друга: сг. 4. Карамфиловићем и Г. Ст. И. Поповим, с којима свршисмо сав овај пут: Сушћа Тимока до над извор Пчиње. Друговање и пословање с ова два одлична човека, ова два просвећена родољуба бугарска, остаје нам као једна од најпријатнијих успомена у животу !....

Отпадосмо у Манастир Буков. Наши другови, бутарски комисари, који први пут дођоше у то место, не знађаху шта више да хвале: или дивну, напредну гору око манастира, или живописност места, или љубазност домаћина, господина Архимандрита Јосифа.

Г. Архимандрит дочека нас срдачно, и угости пријатељски. За ручком нам, с пуним срцем, причаше како је његову обитељ походио Ђ. Даничић, и како је